JEZIVO PREDSKAZANJE! Silvana sama sebi PREDVIDELA SMRT, živela BURNO, bila je obožavana, a ova želja ostala joj je neostvarena
Žena koja je ostala upamćena po vanvremenskoj lepoti, raskošnom glasu i tragičnoj sudbini.
Zilha Barjaktarević (Silvana Armenulić), ime koje možda prepoznaju stariji ljubitelji muzike, ali mlađi zasigurno možemo reći slabije. Prošlo je skoro pola veka otkako nas je napustila, a evo i danas pričamo o njoj.
Ko je ona?
Odrasla kao SIROČE, postala zvezda, pa PRINCEZA - Fridu iz "ABBE" prevario kolega iz grupe, a zatim usledila TRAGEDIJA
Muž ju je KRVNIČKI TUKAO, sahranila OBA SINA, želela sebi da PREKRATI MUKE - Najveće tragedije ovog sveta zadesile su Tinu Tarner
Ako kažemo da je bila krajica sevdalinki i boginja narodne muzike, znate li? Ako dodamo i da je jedna od najvećih zvezda bivše Jugoslavije, vlasnica brojnih hitova, zvezda radija i malih ekrana, vlasnica desetina "zlatnih" i "srebrnih" ploča, pa još i to da je nekada najpoznatiji kafanski pevač narodnih pesama napisao je za nju i komponovao pesmu ''Šta će mi život bez tebe, dragi'', onda sigurno znate o kome pišemo.
Da, to je legendarna Silvana Armenulić.
Njena dva imena govore da se radilo o svetskoj ženi iz male čaršije, o Silvani Zilhi iz Doboja, devojci koja će iz kuće poslastičara stupiti na veliku muzičku scenu i za koju će znati čitava Jugoslavija. Dobojka i Beograđanka, ponosna Jugoslovenka i Bosanka, postala je legenda još za svoga života, a to se vrlo retko dešava.
Otišla je u legendu na žalost vrlo brzo. Tok kobnog 10. oktobra 1976. godine, posle koncerta u Bugarskoj, Silvana je sela u automobil sa sestrom Mirjanom (Mirsadom) Bajraktarević i otputovala u večnost.
Detinjstvo - taj vražji broj 9...
Silvana Armenulić rođena je kao Zilha Barjaktarević 18. maja 1939. u Doboju. Odrastajući u desetočlanoj porodici poslastičara Mehmeda Barjaktarevića, Zilha se od malena susretala sa izazovima u životu. Davor Vidaković, jedan od autora monografije "Silvana" kaže da je o njoj mnogo toga napisano, ali je i mnogo toga netačno.
Iako njen biograf tvrdi da nisu bili siromašna porodica, život među devetoro dece (jedan brat je preminuo) nikada nije i neće biti lak. Silvana je zato svojevremeno izjavila:
- Bili smo jedno drugom do uha i majka nas je, kad bi je pitali za naša imena, na prste nabrajala. Kako je sastavljala kraj sa krajem, još uvek ne mogu da shvatim. Sve je morala da meri kroz onaj vražji broj devet: devet kaputa, devet obroka, devet pari cipela... Zato sam maštala o danu kada ću joj se skinuti sa vrata - setno se sećala.
Po ugledu na stariju sestru Abdiju, Silvana je želela da pobegne iz palanačkog kraja i dosegne zvezde. Međutim, znajući šta znači biti pevačica, sestra se protivila Silvaninom odlasku u kafanu i svet muzike. I to je glavni razlog zašto je Silvana krenula prema Sarajevu.
Rođenje zvezde - kako je Zilha postala Silvana
Mlada Zilha je počela svoju karijeru pevajući na takmičenju mladih talenata i tu bila najbolja. Njeni savremenici kažu da su gospođe iz čaršije pratile devojčicu koja ide na česmu po vodu i pevuši, otvarale prozore i radovale se da čuju njen glas. Međutim, njen otac se bunio i rekao da neće dozvoliti da mu ćerka bude "kafanska pevaljka".
U potrazi za srećom i slobodom Zilha je još 1955. godine, sa samo 16 godina, napustila svoj dom i preselila se kod tetke u Sarajevo. Vrlo brzo je tamo za nju čuo čuveni kompozitor i harmonikaš Ismet Alajbegović Šerba, koji je uz odobrenje roditelja uzeo u svoj orkestar i tako je otpočela njena karijera.
Sugrađanin iz Doboja, Savo Petrović, kaže da je Zilha postala Silvana i pre nego što je toga bila svesna:
- Setio sam se tada i svojih tinejdžerskih dana kada sam prvi put ugledao Silvanu na dobojskom korzu. Bila je prva devojka u Doboju koja je obukla kratke pantalone, po uzoru na Silvanu Mangano, italijansku glumicu čiji je film ''Gorki pirinač'' gledala nekoliko puta, rekao je.
Nadimak nastao iz zadirkivanja drugarica i okoline postao je njen zaštitni znak koji je izrastao u simbol narodne muzike.
Na jednom nastupu u Leskovcu se dogodio sudbonosni susret, koji će joj odrediti karijeru. Naime u kafani "Radan" upoznala je mladića koji ju je zamolio da da čuje kako peva. Kada je otpevao nekoliko pesama, Zilha je ostala oduševljena, kupila mu odelo i zamolila vlasnika da redovno nastupa u kafani. Tako je i bilo, a taj mladić je niko drugi do Toma Zdravković. Putevi će im se ponovo uksiti i sudbina će nekoliko godina kasnije opet spojiti Tomu i tada uspešnu zvezdu Silvanu.
Da li ljubav i karijera mogu ići ruku pod ruku?
Svojm glasom, lepotom i jednostavnošću privlačila je mnoge poznate boeme koji su dolazili u hotel "Grand" da vide i čuju to čudo. I među njima je bio jedan mladić koji se nikako nije uklapao. Dok su svi lumpovali i pili, on je sedeo sam i pio sok od maline. Silvana je ubrzo saznala da je taj momak student prava koji potiče iz ugledne beogradske porodice. Ali on nije bio samo običan školarac, već uspešni teniser, član reprezentacije Jugoslavije. Bio je to Radmilo Armenulić.
Izvori kažu da se Radmilo jedva ohrabrio i na kraju je poručio neku pesmu, a Silvana je otpevala kako je najbolje znala i – ljubav je planula. Veza između njih krunisana je brakom 1961, a 1964. godine dobili su i ćerku Gordanu.
Međutim, karijera i ljubav retko kada mogu ići ruku pod ruku. Početkom 70-ih novine su pisale o tome kako je Silvana pretukla Radmilovu ljubavnicu. Istina je da je njen brak sa Radmilom trpeo velike trzavice, on je često bio na teniskim turnirima širom sveta, a ona na turnejama, što je neminovno vodilo ka udaljavanju. U jednom intervjuu na pitanje da li je imala sreće u ljubavi rekla je da je imala, ali da je sada usredsređena samo na posao.
Koliko je bila nesrećna zbog braka koji je propadao, najbolje svedoči njena pesma za koju je svojevremeno izjavila da je njena biografska:
"Neću niko da me žali, ostavite tugu moju, jer život je tako hteo da ne nađem sreću svoju. Vječno ću tužna biti, plakaću noć i dan, jer tvoje tople ruke grlile su lažno, znam..."
Nekoliko dana pred smrt priznala je šta je njena najveća greška u životu i bila je sigurna da će zbog nje sigurno ispaštati:
- Sumnjam da ću ostvariti svoje želje, snove. Sve mi je nekako na dohvat ruke, ali nikako da ih uzmem i u njima uživam. Pitam se često, šta je sebičnije – uživati u dugom bljesku stotina dlanova i žrtvovati porodicu ili obratno, misliti samo na sebe i svoje najbliže. Svesno odricanje od stvari koje čine život, doma, porodice, muža, deteta, eto to je moj najteži hokštapleraj, moj najveći luksuz - ispovedila se Silvana.
Silvana u potrazi za sobom
Silvani su, međutim, cvetale ruže na poslovnom planu, potpisivala je ugovore sa velikim diskografskim kućama. Ubrzo je izbacila i prve ploče "Da li čuješ, dragi" i "Volesmo se nas dvoje". Ipak, ona nije bila zadovoljna svojom karijerom tragajući za svojim jedistvenim muzičkim pravacem. I na kraju ga je i našla, bile su to sevdalinke melanholičnih tonova:
- Ja se trudim da uvek uzmem ono što se poistovećuje sa mojoj ličnošću. Htela bih da budem ja, a ja mogu da pevam samo ono što osećam. A, u stvari to je ono što ja pevam, to su te tužne i žalosne pesme, možda zato što sam ja i suviše sentimentalna i emotivna osoba po prirodi.
U isto vreme svoj put gradio je i Toma Zdravković, opet su se sreli u 1969. godine i ponovo zbližili. Tada joj je napisao legendarnu pesmu "Šta će mi život" inspirisan lepom, ali tužnom Silvanom, kojom je planirao da se predstavi na festivalu Beogradski sabor, ali ipak joj je poklonio pesmu.
- Insistirala je da joj napišem pjesmu. Ali šta? Ja sam uvek bio u nekim romantičnim vezama koje su me inspirisale. Sa Silvanom je bilo teško. Pričali smo danima, bila je nesrećna. Otkrivala mi je detalje iz svog braka koji je bio labilan, naprosto je očajavala. Često mi je govorila: "Jao, ovaj život moj! Neka ide sve u đavola, kad mi ništa ne ide od ruke! Nit' brak, nit' ovo, nit' ono..." I jednom dok smo se vozili busom na koncert, kažem joj: "Znaš šta, to je interesantno, da ti ja napravim pesmu baš kao što ti pričaš, onako kako se osećaš. Onda ćeš bolje pevati - ispričao je svojevremeno Toma Zdravković.
Silvana je konačno imala pesmu u kojoj se potpuno pronašla, moderna numera za to doba koja je oborila sve rekorde.
Za dobrim konjem prašina se diže...
Novine su punile svoje stupce tekstovima i slikama Silvane, što zbog većeg tiraža, što zbog skretanja pažnje sa političke krize u Jugoslaviji početkom 70-ih. Novinari su je uvlačili u rat sa kompletnom estradom. Posebno su prednjačili tekstovi o sukobu sa Lepom Lukić, a povodom toga Silvana je svojevremeno rekla:
- Ja imam tu nesreću da me sa svih strana napadaju i novinari i kolege i prijatelji, ali se uvek tešim sa onom starom poslovicom da se za dobrim konjem prašina diže.
Iako su se strasti između dve pevačica smirile, usledio je novi skandal - pojavila u kupaćem kostimu, to je bio moralni šok za fanove. Kada je i to prošlo, javnost se opet digla na noge kada je prva među svojim kolegama bila meta poreznih inspektora zbog navodne milionske utaje poreza. Osuđena je na dve godine uslovne kazne, a sve nastupe imala je u inostranstvu.
Njena popularnost, međutim, obarala je sve rekorde, a imala je i klubove fanova. Postoji i anegdota kako je sa društvom došla na večeru u "Skadarliju", gde se pojavio i holivudski glumac Kirk Daglas. On je seo i ostao u čudu, niko ga nije ni pogledao, svi su bili oko stola neke smelo dekoltirane plavuše. Čak mu je i fotograf koji ga je uslikao tražio novac za sliku. On je nakon toga besno napustio kafanu.
Tamne slutnje smrti
Silvana i pored uspeha nikako nije uspevala da ispuni prazninu duboko u sebi. Često je znala da kaže da je na bini jedna osoba, a kada sedne u auto i dođe kući jedna sasvim druga, usamljena žena. Tu njenu tugu, strepnju i strah malo ko je razumeo i znao. Prijatelji kažu da je bila okupirana svojom sudbinom i budućnošču, što je i sama priznala:
- Možda sam baš u kafanama u kojima sam nekad pevala, stekla taj strah od budućnosti, jer kad muzika ugasne, kad prestanu da zveče čaše i raspevani gosti odu svojoj kući, svojoj sreći, a ja ostajem sama pitajući se da li za mene postoji sutra - rekla je jednom prilikom.
Pored toga, već je svima poznata priča da je posetila baba Vangu, čuvenu slepu vidovnjakinju. Susret je, pisale su kasnije novine bio za Silvanu neprijatan i mučan. Vanga nije htela proreći sudbinu Silvani, već joj je rekla da dođe drugi put, ako bude mogla da dodje.
Silvana Armenulić nije došla ponovo, nije mogla. Poginula je u saobraćajnoj nesreći 10. 10. 1973. godine u 37 godini života u mestu Kolari kod Smedereva.
Kraj Silvane Armenulić bio je isto onako brz i silovit kao i njena karijera. U svojoj doslednosti, sudbina ništa nije prepustila slučaju.
