Doktorka na javnom medijskom servisu otkrila: Ovo su preparati koji će vam ZAUVEK rešiti problem sa ALERGIJAMA

Alergija je preosetljivost imunog sistema na određene supstance koje se nazivaju alergeni.

Kada organizam dođe u kontakt sa alergenom, oslobađa histamin, što izaziva simptome poput kijanja, svraba, oteklina, crvenila kože i otežanog disanja.

U emisiji RTS Ordinacija, farmaceutkinja Nikolina Skorupan je detaljno obradili ovu temu, pružajući korisne informacije o vrstama preparata, njihovoj primeni i savetima za prevenciju.

Preparati protiv alergija mogu se podeliti u nekoliko kategorija, u zavisnosti od načina delovanja i oblika primeni, a u emisiji se povela tema o preparatima i razlici starije i novije generacije i da li je novija generacija delotvornija od starije.

-Baš dobro što ste postavili to pitanje. Ono što se zovu " Antihistaminici starije generacije", mi ih stručno zovemo " Antihistaminici prve generacije". Oni su se prvi pojavili, dobro su kontrolisali simptome alergije. Međutim, oni su imali mnogo neželjenih dejstava. Prvenstveno su nas uspavljivali, ali osim toga mogli su da dovedu i do nekih problema sa srcem, mokrenjem i tako su se razvili "Antihistaminici druge generacije", rekla je Nikolina.

-Za Antihistaminike druge generacije pretpostavljalo se da oni neće imati neželjena dejstva ili da će ona biti minimalna. Zaista i jesu minimalna, dobro suzbijaju simptome alergije. Možemo reći da su "podjednako efikasni" kao i oni starije generacije, ali retko kad dovode do pospanosti, a neželjene efekte na kardiovaskularni sistem skoro i da nemaju, rekla je doktorka.

Da li je isto da li dete ili muskarac popije jednu tabletu dnevno?

-Tako je, neće biti isto. Međutim, pokazalo se isto na studijama da su bili ljudi i manje i veće telesne mase i da su efekti bili približno isti.

Šta je od sprejeva dostupno, a da može da zaustavi curenje nosa i da li je dobro uzeti kapi za nos? 

-Morske vode se moraju koristiti često, prilikom svakog većeg izlaganja alergenima. To ne znači da spricnemo samo jednom, nego više puta. Osim toga, oni su dobra priprema za lekove u nosu, a to su antihistaminici i oni su odličan izbor, rekla je Nikolina.

Za koga su bronhodilatatori, a za koga su kortikosteroidne pumpice?

40 odsto osoba koja boluje od alergijskog ranitidina boluje i od astme, a da to i ne zna.

-U zavisnosti od toga da li imate astmu, zavisi i pumpica. Ukoliko je nemate, doktor će vam prepisati bronhodilatatore, a ukoliko imate kortikosteroidnu pumpicu u kombinaciji sa bronhodilatatorom, otrkila je doktorka.

Na 700 pacijenata koji boluju od astme je istraživanje pokazalo da 3 od 4 pacijenta naprave jednu grešku, a 2 od 3 pacijenta naprave dve greške prilikom korišćenja pumpice.

Doktorka je objasnila i kako se pravilno vrši inhaliranje.

-Ispraviti leđa, izbaciti vazduh u potpunosti u stranu, nikako u pumpicu. Postavite pravilno pumpicu, postaviti bradu, aktivirajte pumpicu, udahnite snažno, zadržite vazduh dok izbrojite do 10 i lagano izdahnite na usta, otkrila je doktorka.

Detaljnije u videu RTS Ordinacija- Zvanični kanal.