Imala ŠEST VANTELESNIH - Ovo je poruka za žene koje planiraju isto, zbog ovoga je želela da PLAČE I VRIŠTI
Pre nego što započnete proces, dobro se pripremite i informišite.
Na početku da kažem glavnu stvar - kod mene nema odustanja, bez obzira što će, dok čitate ovo moje, reči ponekad da zvuče pesimistično.
Jedini zagarantovan neuspeh u procesu vantelesne oplodnje je da odustanete, a to nije opcija ni u jednoj životnoj situaciji, ponajmanje ovoj. Niko nije rekao da će biti lako, ali uživati na putu do uspeha jednako je kao i sam uspeh. Ovo je bio moj moto dok sam koračala i nekim drugim stazama. Sličan razgovor obavila sam sama sa sobom kada se posle nekoliko godina i tri inseminacije nije dogodila trudnoća. Vantelesna je bila logičan korak.
Prošla sam mnogo toga jer je pet procesa iza mene i ništa mi nije bilo toliko teško koliko priče devojaka i žena koje sam upoznala u hodnicima komisije za vantelesnu ili čekaonicama klinika.
Znate, sve smo mi posebne na svoj način i drugačije doživljavamo životne situacije, ali u ovoj situaciji želja donese toliko brige da je tanka linija do unuštenja zdravlja, pre svega psihe.
Mama je odbila da sinu kupi slatkiš, on je napravio SCENU - Njena reakcija je savršena lekcija za sve roditelje (VIDEO)
Toliko potresno i tužno... Žena snimala supruga dok umire od neizlečive bolesti - "Ležim pored njega ceo dan i gledam ga"
Vređanje inteligencije
Meni je lično najteže palo (svaki put - i više od neuspeha) prikupljanje papira za komisiju. To je jedina stvar koju sam u celom ovom procesu smatrala neboluznom i zato mi je svaki papir zadavao muke jer sam ga smatrala vređanjem inteligencije. Probala sam ja na različite načine da razumem zbog čega vam neko traži sve te analize, ali nisam uspela. Nikada nisam mogla da razumem kome ja to i zbog čega treba da dokazujem da ne mogu da ostanem u drugom stanju, i zbog čega tamo neki doktor ili službenik RFZO ima pravo da to procenjuje i odobrava pet puta.
Ako je jednom utvrđeno da kod para nešto ne štima, čemu naredni dolasci, iznova popunjavanje iste dokumentacije... Rečenica "prošli ste" u meni je budila bes. Gde sam prošla i ko mi "otvara rampu". Na sve to dva puta mi se dogodilo da mi doktori i pored liste dokumetacije, koja je na spisku klinika, traže nešto dodatno (kao u onom klipu Mice šalteruše i FT1P). No, kada shvatiš da je to sve glupa birokratija bude ti malo lakše, posvađaš se i ideš dalje.
U drugim zemljama to je regulisano tako što kada ti doktor napiše da moraš da ideš na vantelesnu, ti odeš. A onda ti traže analize koje smatraju da treba pre samog procesa. No, razglabanje na tu temu bi bila borba sa vetrenjačama.
Opšta neiformisanost
Ono što me stvarno zabrinulo bile su priče koje sam čula u hodnicima i zato pišem ovaj tekst u nadi da se makar jedan posto žena osvesti ili potraži relevantne informacije. Ne bih volela da me neko pogrešno shvati, ali žene koje koje prolaze kroz proces VTO često iz različih razloga postanu rastrzane, a to je plodno tlo za različite vrste manipulacija.
Često sam se pitala kako su uopšte pojedine žene uspele da se informišu kako da dođu do svih papira koji su im potrebni jer smo i dalje, pored svih napora medija ostali neiformisani. Mnoge žene, koliko god to nama bilo čudno, imale su velike muke da nateraju svoje partnere da dođu na vantelesnu. Nisam mogla ni da zamislim koliko im se u tim trenucima stezao želudac da pronađu prave reči i objasne nekom, ko pretpostavljam isto toliko želi dete, da treba da dođu u kliniku i pronađu rešenje. Ne kapiram, ni dan danas šta je bio problem kod tih muškaraca? Ako te boli zub odeš kod zubara, ako imaš aritmije posetiš kardiologa i šta onda ima da se natežeš šta treba da uradiš ako posle određenog vremena ne možeš da dobiješ dete.
Razumem da je neprijatno, razumem i da smo Balkanci i toliko ponosni na to kao najveći kompliment, ali davno smo stigli u 21. vek. Pogledajte u kalendar. Čula sam i da su bile optužene da ne mogu da imaju decu jer su one imale više partnera, da su im depilacijom preneli neku bakteriju koja utiče na sterilitet da ne spominjem reč "jalovost" koju su one prepričavale govoreći čime su ih supružnici stavljali na stub srama. To su bili jedini momenti kada mi je došlo da plačem i vrištim, ne ni tokom terapije, ni kada sam saznala da beta nije pozitivna jer to će se jednom promeniti. Ali ovde sam bila nemoćna da učinim bilo šta da olakšam tim ženama koje slušaju ovakve stvari. Ne znam ni da li su i same verovale u te reči jer je delovalo da su tražile potvrdu da njihovi muževi lupetaju gluposti, od nas koji slušamo. I danas sam besna jer je i bez toga mnogima ovaj proces psihički dovoljno težak.
“Da li će dete iz epruvete biti moje?”
Dok sedim u jednoj od čekaonica, od devojke koja ima 27 godina, navodim godine da biste znali da je internet pismena, sam dobila pitanje.
- Znate, ja sam u ovome prvi put, ali me samo zanima da li će ovo dete iz vantelesne biti moje?
Ja ćutim.
- Mislim, da li će imati moje osobine kao da sam prirodno ostala u drugom stanju? Meni je doktorka u Domu zdravlja samo dala papir sa spiskom analiza i rekla da idem na vantelesnu.
I dalje ćutim, ne znam kako da počnem razgovor. Teško je nekom ko ulazi u ovaj proces objasniti sve što do tog trenutka nije učinio ni jedan edukativan tekst, a ima ih puno, kol centar koji je dostupan svima. Problem je doktor koji misli da svi sve znaju, a još imaju i takav stav da ih ništa niko ne pita. Najčešće smo na pokretnoj traci. Za svakog po dva minuta. Ne znam ko je krivac, ali nije ni bitno, suština je da smo neinformisani i ne zato što informacije nisu dostupne, već zato što očigledno pojedini ne znaju ni gde da ih traže.
Odrastamo uz "pametne telefone" ali ne znamo da ih koristimo pametno. Ponekad nam služe samo za društvene mreže. Ja sam prva koja ne ide na forume jer tamo svako može napisati šta hoće, ali na sajtovima svih klinika, u tekstovima mnogih Internet medija, specijalizovanim sajtovima za potomstvo možete naći apsolutno sve informacije. Mali broj žena zna da postoji kol centar koji može pozvati i dobiti sve informacije vezane za vantelesnu oplodnju. Sa druge strane, krivim i sve one koji se ovoj ženi nisu našli da objasne, nisu izdvojili vreme jer podrazumevaju da zna.
Nisu ni svi doktori isti, makar moj nije, ali ja i pitam sve što me zanima iako mu VTO nije specijalnost. Zato pitajte, tražite, imate pravo.
Svi smo na istoj strani
Još jedan problem, koji ide u drugu krajnost uočila sam slušajući priče iz čekaonice, a to je preterano surfovanje o dijagnozama, predlozima, lekovima, terapijama... Za sve ovo vreme više sam "doktora" srela na klupi za čekanje, nego u ordinacijama. Jedna drugoj su prepisivale terapiju, davale dijagnozu, upoređivale koliko kojih ampula je koja primila i zašto VTO nije uspela. Možda sam ja druga krajnost jer me zaista ne zanima čime me bodu, sve dok smatram da znaju šta rade. A smatram da znaju i da je svaki doktor u našoj zemlji voljan da pomogne, problem je samo što su neki više umorni od ostalih, nekada manje posvećeni ali da jednako žele uspeh kao i mi same. I ne volim rečenicu "borba za potomstvo" jer u borbi postoji neprijatelj, ovde ga nema. Svi smo na istoj strani. I nema potrebe da procenjujemo da li je neki doktor odredio dobru dozu, promenite ga ako vam ne odgovara ali ne razbijajte glavu stvarima koje niste učili.
"Plodna" hrana kao lek
Ananas, kikiriki, čaj od matičnjaka, brusnica, badem, lešnik, indijski orah i još poduži spisak namirnica čula sam u istim tim hodnicima, u kojima sam čakajući provela dobar deo života, da su dobri za plodonost pa su ih žene konzumirale i jedna drugu nutkale u nadi da će pomoći. I nije sporno, zdrava hrana je zdrava i treba je jesti ali ovde je reč o tome koliko čitav proces sa svih strana opterećuje žene da se potpuno izgube. Mnoge sam doživela kao vezane različitim stegama koje ih guše od komentara okoline, saveta sa foruma, dijagnoza drugih žena, preporuka raznih savetodavaca da su zaboravile suštinu - da budu opuštene. Gušile su se u bunaru različitih informacija koje su često bile oprečne.
Sećam se priče moje drugarice koja je prošla kroz slično, pa sam je citirala prvom prilikom. Već treći sat sedim u hodniku Narodnog fronta, čekam da posle prvostepene komisije uđem na konsultacije. Devojke pored mene pričaju o svemu gore navedenom, od terapija gde za svaku ampulu znaju ime, preko ocenjivanaja doktora do toga koja je hrana dobra za endometrijum, koja je za spermu, jajne ćelije do prokrvljenosti materice. Ne upuštam se u razgovor jer ništa od toga ne znam. Nemam pojma i nije me sramota što ne znam naziv nijednog leka koji mi je dat što u venu, što u stomak. Ne računajući fraksiparin, jer sam se njim sama ubadala. Odgovaram samo ako me nešto pitaju, a moji odgovori su uglavnom "ne znam". Umara me i to upoređivanje koliko je ko čega primio jer logično, nismo svi isti. Pa majku mu, valjda doktori znaju zbog čega neko prima drugu dozu. No, nije ni važno. U jednom trenutku vadim "studentski miks" jer sam gladna, a to je jedino što imam u torbi uz pakovanje žvakaćih guma jer treći sat sedim u hodniku.
- Za šta je to?, pita me jedna, koja je neposredno pre toga pričala o značaju zelene salate u procesu, ali, kako kaže samo između aspiracije i embrio trensfera.
Kažem: Za glad.
Tišina.
Nikom nije jasno zašto jedem nešto samo zato što sam gladna, a ne zato što je to dobro za neki reproduktivni organ.
Nemojte izgubiti sebe
Ja podržavam sve što je u granicama normale i verujem da svaka žena ima pravo da veruje da će joj nešto pomoći na ovom putu do ostvarenja želje, ali ne verujem u preterivanja i opterećivanja. Verujem i da bi žene trebale u procesu VTO da dobiju savetnika, svaka i to obaveznog da joj odgovori na sve pitanja, a ne da odgovore traži od drugih žena, foruma i usputnih savetodavaca.
Ja svima nama koje prolazimo kroz ovo želim puno sreće jer je pored svega ostalog neophodna, ali isto tako nam želim zdrav razum jer će ga mnogi izgubiti na putu ostvarenja ove želje. Ovaj tekst sam napisala upravo zbog toga što želim da sve prijateljice, sestre i koleginice žena koje prolaze kroz proces vantelesne oplodnje kažu "dosta, zastranila si" onog trenutka kada vide da briga prevazilazi želju i kada nekom fali informisanosti, a još gore kada preliva uzimajući sve što se nudi iz nepouzdanih izvora.
Ja nemam koga drugog da molim, osim okolinu žena koje prolaze kroz VTO da reaguje jer mnoge će doći do cilja, ali će na tom putu izgubiti sebe.
Sve najbolje svima nama u želji da dve crtice zasijaju u ovoj godini.
Srbija Danas/Blic
