Proslavimo zajedno najlepše "devojačke" praznike

Ovo je takođe i idealno vreme da se okupimo povodom dva velika praznika, Ivanjdan i Petrovdan, koja su povezana na neobičan i interesantan način.

Ivanjdan je glavni letnji praznik u našem narodu. Obeležava se 7. jula povodom rođenja Svetog Jovana Krstitelja, a koliko je on veliki svetac potvrđuje i to što su u kalendaru SPC njemu posvećena tri praznika: osim Ivanjdana, tu je još i 20. januar, kada se slavi Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan, te 11. septembar, kada se obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Uz Hristovo i Bogorodičino, rođenje Svetog Jovana Krstitelja jedno je od tri sveta „rođenja” koje praznuje crkva, pored Božića, praznika Rođenja Isusa Hrista i Male gospojine, praznika Rođenja Presvete Bogorodice.

Ovaj svetitelj poznat je kao zaštitnik kumstva i pobratimstva, zbog čega u narodu postoji običaj da se ljudi baš na Ivanjdan bratime i kume „po Bogu i svetome Jovanu“. Praznik uvek pada u vreme Petropavlovskog posta, pa se ovog dana ne mrsi. Vezuje se za razne običaje, a u narodnom predanju najviše za prirodu koja je u svom punom cvatu. Po verovanju, važan je i za neudate devojke koje imaju veliku ulogu na ovaj dan, a nazivaju ga i „devojačkim” praznikom. One na ovaj dan poje, igraju, beru bilje i pletu venčiće, šale se i smeju, kroz obrede prizivaju buduće muževe, a narodni običaji se razlikuju u zavisnosti od dela zemlje u kom se nalaze.

Verovanje kaže da uoči Ivanjdana valja nabrati Jovanovu travu i u nju uplesti hajdučku travu, majčinu dušicu, vrtiku i beli luk, a sve uvezati crvenim končićem. Vencima se pokazuje da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke – sredine leta i da se time „ovenčala“. Neudate devojke iz Gruže palile bi s večeri živu vatru ili kres, a s vencima ivanjskog cveća bi celu noć igrale i pevale. U ranu zoru bi se se razilazile, a svaka bi nosila ugarak iz vatre i ispleten venac bi stavljala na vrh kapije zbog verovanja u njegovu isceliteljsku moć. Venci se stavljaju i na ograde i vrata kuća, gde bi trebalo da ostanu preko čitave godine, kako bi devojke kroz taj venac gledale rađanje sunca i bile rumene kao ono.

Ivanjdan najavljuju somborske Ivanjdanske vatre, a to je i dan kada se veruje da Sunce tri puta zaigra, jer ovaj dan toliko dugo traje, da se Sunce čak tri puta „zaustavi”.

Postoji i verovanje koje je karakteristično za celu Srbiju, a to je da devojke koje nisu udate 7. jula posade žito i za pet dana, na Petrovdan, pogledaju da li je i kako niklo. Ako su klice kao prstenovi, ove jeseni bi trebalo da se udaju.

Petrovdan je jedan od ključnih datuma letnjeg ciklusa praznika. Slavi se 12. jula i spada u 15 najvećih hrišćanskih praznika, a posvećen je svetim apostolima Petru i Pavlu, prvim propovednicima hrišćanstva i najbližim učenicima Isusa Hrista. Ovaj dan ima veliki broj običaja od kojih većina potiče iz vremena pre prihvatanja hrišćanstva. Svi ljubitelji jabuka bi na Petrovdan trebalo da ih jedu, ali nikako ne bi smeli da ih seku nožem, već samo da ih grizu! Postoji verovanje da na ovaj dan Sveti Petar deli jabuke deci na „onom svetu”, pa ovo voće danas simbolizuje slast i mir među ljudima. Postoji mogućnost da je baš autohtona sorta ranih jabuka – „petrovača” dobila ovaj naziv iz tog razloga. Ona i dozreva baš oko ovog hrišćanskog praznika.

Jedan od običaja koji je popularan u mačvanskom okrugu je „lilenje“ –  tradicionalni običaj karakterističan za mačvanski kraj i Belotić, rodno mesto slikara Milića od Mačve. Sam običaj se odigrava uoči Petrovdana u svim mačvanskim selima. Deca pale vatre i lile, koje mogu biti napravljene od gume, slame, drveta i sl. Na Radovan-kuli u Belotiću, Milić se trudio da omasovi i uveliča ovaj događaj sa svim pratećim kulturno-umetničkim programom, i stvori brend „Mačvanske lile“. Organizovao je lilenje od kraja osamdesetih sve do 1998. godine, što je bio i ujedno poslednji put za njegova života.

Ljudi koji poštuju i dive se našim narodnim običajima vole da obiđu i sami prisustvuju nekim od tih događaja, a u neposrednoj blizini Belotića nalazi se i najveći grad mačvanskog okruga, Šabac. U Šapcu se, između ostalog, nalazi i saborna crkva Svetih apostola Petra i Pavla, glavni i najveći pravoslavni hram u ovom gradu, smešten uz sedište Šabačke eparhije Srpske pravoslavne crkve.

Povodom Petrovdana se često organizuju i vašari, pa čim se kaže „Šabački, pirotski i petrovdanski“, prvo se pomisli upravo na vašar.
I za Petrovdan, i za Ivanjdan, kao i za svaku drugu slavu, kaže se u narodu da se ne ide praznih ruku, a ima li boljeg poklona od onog koji duboko neguje tradiciju i budi nostalgična sećanja i srdačne osmehe. Više od četiri decenije, „dama u najboljim godinama” – omiljena mešavina kafe sa jakom aromom i punim ukusom, svakodnevno je važan razlog za pauzu, okupljanje, zajedničko ispijanje i razmenu malih životnih mudrosti.

Mnoge generacije majki uz C kafu svakodnevno proživljavaju najlepša iskustva i izazovne situacije, držeći kuću i porodicu na okupu, a za svaku slavu je sve spremno i onako „kako treba da bude“. One odgajaju mlade naraštaje, prenoseći im porodične vrednosti i emotivno nasleđe koje čini svaku porodicu autentičnom. C kafa je bila prva i ostala prava, kafa za sva vremena, a njen kvalitet dokazuje njeno trajanje od 1976. godine kada se pojavila. 

Ranije su svi momenti sa slavskih okupljanja ostajali zabeleženi na crno-belim fotografijama koje su se mogle naći u legendarnoj limenci C kafe. Gotovo da ne postoji porodična kuća stare Jugoslavije koja ne poseduje jednu od ovih limenki u kojima se, između ostalog, čuvaju i brojna dragocena pisma, najomiljeniji bakini recepti, pribor za šivenje i razne kućne potrepštine. Kako bismo i dalje stvarali nove uspomene koje će se prenositi, kao što se već 46 godina prenosi ljubav prema tradicionalno omiljenoj C kafi, obradujmo jedni druge poklon limenkom C kafe u kojoj se nalazi 2x100 grama C kafe i uživajmo u šoljici ovog napitka.