BOLEST KOJA SE SVE BRŽE ŠIRI U SRBIJI: Ovaj tip žena je u NAJVEĆOJ OPASNOSTI, obratite pažnju na SIMPTOME
Povećan ili smanjen rad štitne žlezde može da se otkrije na vreme ako obratite pažnju na svoje nokte, kožu, kosu, padove energije i koncentracije.
Poremećaji rada štitne žlezde sve su češći problem među ženama u Srbiji.
Prema podacima iz lekarske prakse, ova oboljenja više ne pogađaju samo žene starije od 40 godina, kao što je prethodnih godina bio slučaj. Zapravo, sve više srednjoškolki i studenkinja koje na redovnom pregledu otkrivaju da im štitna žlezda ne funkcioniše kako treba.
OD NEIZLEČIVE BOLESTI DO ZDRAVOG I HARMONIČNOG ŽIVOTA: Tatjani Popović ISHRANA spasila život
Leče HEMOROIDE, nesanicu, eliminišu KILOGRAME, podižu ENERGIJU I bude: Ovo je lista NAJZDRAVIJIH čajeva
Kako su bolesti štitne žlezde postale masovne, zašto je dobijaju devojke koje su "stalno pod stresom i zatrpane obavezama", kako da prepoznate prve znake problema, da li je potrebno odmah započeti terapiju ili sačekati sa lekovima? Na sva ova pitanja za naš portal odgvorila je dr Vesna Ranković, specijalista endokrinologije.
HAŠIMOTO JE UPOZORENJE
Ovaj organ koji se nalazi u vratu i ima oblik leptira, zadužen je za proizvodnju hormona, podseća dr Vesna Ranković.
"Najčešći problem sa štitnom žlezdom koji se poslednjih godina javlja i kod mladih devojaka, uzrasta od 18 do 25 godina, jeste hašimoto tireoiditis. Ovaj poremećaj se često pojavljuje kao upozorenje jer nastaje pre razvoja većih poremećaja, hipertireoza i hipotireoze. Ako se ne leči, hašimoto može da dovede do većeg poremećaja funkcije ovog organa", kaže dr Ranković.
DOBIJAJU GA UGLAVNOM "ŽENE KARIJERISTI"
Prema dosadašnjem iskustvu iz lekarske prakse, od hašimota najčešće obolevaju osobe koje se svakodnevno izlažu stresu, imaju veliki broj obaveza i nezdrave navike.
"Hašimoto najčešće imaju žene koje su karijeristi, mnogo rade, žive ubrzanim tempom i imaju više dnevnih obaveza i stresa nego što je njihovo telo u stanju da podnese. Dolazi do problema koji više nije karakterističan 40. i 50. godine života, već ga imaju studenkinje i devojčice koje idu u srednju školu, ali su opterećene poslom i obavezama", objašnjava endokriniolog Ranković.
SUVA KOŽA, KRHKI NOKTI, POJAČANO ZNOJENJE...
Kada se ne otkrije na vreme, hašimoto može da pređe u bolesti kao što su hipertireoza I hipotireoza. To znači da se hormoni proizvode previše ili premalo, što utiče na srce, metabolizam i raspoloženje.
"Hipertireoza nastaje kada se pojačano luče hormoni štitne žlezde. Karakterišu ga simptomi kao što su mršavljenje uprkos jakom apetitu, zatim pojačano znojenje i osećaj vrućine i kada je temperatura stabilna. Tu su često slabost i umor, zajedno sa suvom kožom i kosom, krhkim noktima, vidno izbačenim očnim jabučicama, otokom na delu vrata gde se nalazi štitna žlezda, kao i poremećaj ciklusa i neplodnost", objašnjava doktorka.
PERUTANJE KOŽE I STALNA JEZA
S druge strane, simptomi problema smanjenog rada štitne žlezde koji se naziva hipotireoza, znatno su drugačiji.
"Najčešće se dešava da se žena naglo i brzo ugoji, iako je apetit bio smanjen. Tu je zatim opsticipacija, bleda i natečena koža, perutanje kože, zadržavanje vode u telu, osećaj stalne hladnoće i jeze. Nije retkost da se kod oba problema sa štitnom žlezdom javi i opadanje kose, problemi sa začećem i visok krvni pritisak", kaže endokrinolog.
KAKO SE LEČI?
Hašimoto poremećaj može da stagnira određeni vremenski period i da ne prelazi u ozbiljniju bolest. U tom slučaju, potrebno je dodati suplemente, lekove koji nisu namenjeni za štitnu žlezdu i redovno kontrolisati stanje.
"Hašimoto može da duži vremenski period ne pređe u usporen ili ubrzan rad štitne žlezde. Ipak, to je alarm da se mora kompletno promeniti način života i ishrana. Potrebno je izbaciti nezdravu, brzu hranu i šećere, dok se uz zdravu ishranu ubacuje i selen, uglavnom u dozama od 100 mikrograma", objašnjava endokrinolog Ranković.
Kada se dijagnostikuje neko od oboljenja štitne žlezde, lekar će da odluči da li je potrebno da pacijent uzima lekove za štitnu žlezdu ili će se najpre pokušati sa drugim vrstama terapije.
"Terapija je različita za svakog pacijenta i određuje se na osnovu laboratorije, krvne slike i celokupnih analiza. Čak i ako su antitela na štitnu žlezdu povišena, to ne mora da znači da će biti potrebna terapija. Takođe, prevelike doze leka mogu da izazovu problem, zbog čega su redovne kontrole i korekcije terapije važne", kaže ona.
Kada je u pitanju hipertireoza, često se u terapiji koriste sedativi, koji mogu da doprinesu lečenju.
"Mogu da se koriste i lekovi za regulisanje rada srca, takozvani beta blokatori. To može da reguliše srčani rad i bude efikasno. Kada se radi o ženama koje planiraju trudnoću, potrebno je odmah primeniti jaču terapiju, kako bi se stanje regulisalo pre drugog stanja i porođaja", kaže doktorka.
