Doktorka objašnjava: Kako izabrati kvalitetan probiotik, na ovo morate da obratite pažnju

U ovoj definiciji sadržani su glavni kriterijumi za određivanje njihovog kvaleteta: sastav, vijabilnost, opravdanost i bezbednost. Ali krenimo redom.

Sastav probiotika

Najteži je odabir odgovarajućeg probiotskog soja, jer on zahteva poznavanje terapijske indikacije. Svaki probiotski soj ima specifično dejstvo. Zbog toga govorimo da svi probiotci nisu isti, te da nije svejedno koji ćemo izabrati. Na primer E. coli enterotoksična je uzročnik proliva, a E. Coli Nisle 1917 je probiotski soj koji se koristi za lečenje određenih gastrointestinalnih poremećaja, pa i samog proliva.

Probiotici imaju dozno zavisnu efikasnost, odnosno pri izboru probiotika pažnju moramo obratiti i na broj kolonija u pojedinačnoj probiotskoj dozi, preporučena doza je preko 5 milijardi kolonija. Brojnim radovima je dokazano da povećanje broja kolonija ne nosi povećanje rizika, čak ni kod najmanjih uzrasta kao što su novorođenčad.

Ne retko se probiotskim sojevima dodaju u farmaceutskim proizvodima minerali ,vitamini, sredstva za oralnu rehidrataciju i slično. Oni imaju svoje mesto samo ako je njihova upotreba za datu indikaciju opravdana. Recimo cink je opravdan u stanjima kada je prisutan proliv ili alergija, a vitamin D kada se želi povećati imunitet.

Vijabilnost

Da bi probiotik bio delotvoran potrebno je da u vijabilnom stanju dodje u debelo crevo, odnosno da preživi skladištenje preparata u veledrogerijama, apotekama i kućnim uslovima, te da ga ne unište procesi varenja u gornjem digestivnom traktu. Zato kvalitetni probiotik mora sadržavati mikroorganizme koji su zaštićeni posebnim pakovanjem, kao što je aTECH pakovanje, koje mikroorganizme štiti od svetlosti, toplote, vlage i kiseonika ,dok neki probiotici zahtevaju poseban način skladištenja, takozvani hladni lanac, odnosno transport i čuvanje u frižideru. Proverite datum isteka, pre konzumiranja probiotika, jer samo tako očekujete probiotski soj u dozi koja je deklarisana na pakovanju.

Opravdanost probiotika

Primena probiotika je opravdana samo ako se pridržavamo vodiča za njihovu upotrebu. Iako probiotici imaju brojne indikacije, samo određeni sojevi u tačno odredbenoj dozi imaju dokazanu efikasnost. Opravdanost primene  probiotskog soja odredjuje naučni nivo dokaza njegove efikasnosti. Recimo najviši nivo dokaza za primenu kod akutnog gastroenterisa, odnosno povraćanja i proliva, i kod dece i kod odraslih imaju L. rhamnosus GG i S. Boulardii. Kada govorimo o ceni probiotika, ona nije nešto što prati kvalitet, tako da skuplji u ovom slučaju ne mora da znači da je bolji.

Bezbednost probiotika

Kada govorimo o bezbednosti, prvo mislimo na najmlađe. Primena probiotika je odobrena od prvog dana života, čak i kod dece koja su rođena pre vremena. Prema dosadašnjim ispitivanjima probiotici smanjuju smrtnost novorođenčadi sa 7.5% na 5%. Probiotici smanjuju dva najčešća razloga za nepovoljan ishod lečenja novorođenčadi, jer sprečavaju pojavu najtežih oblika nekroze creva ili kako ga stručno zovemo nekrotizirajućeg enterokolitisa sa 10% na 5% i smanjuju mogućnost pojave sepse sa 25% na 15%. Preporuka je da se kod prevremeno rođene dece u prvim danima života ne koriste probiotici koji sadrže gljivice ili bakterije koje proizvode d-laktat. Prema Američkoj pedijatrijskoj akademiji primena probiotika je kod nedonoščadi dozvoljena ako oni imaju više od 1000 grama i  to samo određenih sojeva, kao što je L.rhamnosus GG.

Kod izbora probiotika vodite računa i o farmaceutskom obliku u kom se nalazi. Izaberite onaj koji adekvatan uzrastu osobe i njenim sposobnostima gutanja. Za decu mlađu od 7 godina prilagođeni oblici su kapi ili rastvorljivi prašak (kesice).

Poseban oprez kod primene probiotika je potreban u slučaju narušenog imuniteta, da li zbog urođenog deficita ili nastalog poremećaja imuniteta zbog bolesti ili terapije (citostatici, zračenje i slično). Probiotici se ne preporučuju samo za osobe sa visokim stepenom deficita imuniteta, kao što su pacijenti koji koriste visoke doze kortikosteroida (recimo doze prednizona veće od 20mg/dan) ili unutar 3 meseca od terapije zračenjem ili citostaticima.

Danas, nakon epidemije COVID19 poznata je opravdanost primene probiotika u jedinicima intenzivne nege. Studije su pokazale da probiotici ne utiču na smanjenje stope  smrtnostiovih pacijenata, ali povećavaju šansu za njihovo izlečenje, jer je dokazano da smanjuju dužinu boravka u jedinici intenzivne nege  i dužinu boravka u bolnici. Probiotici doprinose smanjenju  hipoksije, odnosno nedostataka kiseonika u tkivima, značajno smanjujući potrebu za mehaničkom ventilacijom, ali i komplikacije koje nastaju kao što je pneumonija, bez obzira da li je ona posledica intrahospitalne  infekcije ili pak same mehaničke ventilacije.

Na tržištu koje je preplavljeno različitim farmaceutskim proizvodima iz grupe probiotika poštujući principe: sastav, opravdanost, vijabilnost i bezbednost, nije teško izabrati kvalitetan probiotik.

Autor teksta: Dr Mirjana Stojšić