PLAKAO I LEKAR I MEDICINSKE SESTRE: Umro je od korone, a pre respiratora ponavljao je ove tužne reči

Sve je počelo 11. juna 2021. godine. Dženi Mek Kan sedela je u vrtu svoje kuće u severnom Londonu sa svojim bratom blizancem, Džonom Ejersom, njihovim roditeljima, Lin i Derekom, svojim suprugom i decom. Proslavljao se 10. rođendan njenog sina.

Džon i njegovi roditelji došli su za vikend na proslavu. Odrasli su razgovarali o vinu, deca o rođendanskoj torti.

Dženi ne može da se seti kako je počela svađa oko vakcine protiv kovida

- Džon je izgovarao neke lude stvari koje nisu imale smisla. O tome kako su se ljudi vakcinisali samo da bi dobili besplatan obrok u restoranu brze hrane i daje u vakcini bilo formaldehida.

Ostatak porodice mu se suprostavio. Na telefonima su proveravali informacije koje je izgovarao. Ali Džon je bio neumoljiv.

- Stalno je govorio kako neće biti zamorče - ispričala 43-godišnja Dženi za The Guardian.

Savršen vikend uz kratku svađu zbog maski

Na kraju se našalio i promenio temu, što je bio njegov način da smiri napetost. Na stranu sukob oko vakcina, bilo je to sjajno druženje. Potom su otišli na večeru u turski restoran i igrali pikado. Džon je zatvorenih očiju pogodio centar i time se hvalio ceo vikend.

Dogodio se još samo jedan incident kad je porodica otišla u lokalni klub. Džon je odbio da stavi masku. Blizanci su se posvađali.

"Rekla sam da stavi masku. Odgovorio mi je da mu nisam ja majka", priča Dženi.

Džon je na kraju pristao, a zatim se još jednom našalio. Otišli su na kupanje i igrali tenis i zaboravili na to. Savršen vikend. Blizanci su uživali u društvu nakon prisilnog razdvajanja zbog pandemije.

Niko nije ni slutio da će im to biti poslednji put da su zajedno.

Džon je uvek bio sportista

Džon i Dženi rođeni su 1978. godine. Dženi je bila odlična učenica, a Džon nestašan, ali dobar u sportu i nezainteresovan za školu. Uprkos razlikama, bili su bliski. Dženi je otišla od kuće s 18 godina kako bi studirala. Džon je za to vreme radio u firmi za tepihe njihovih roditelja, ali nije uživao, a zatim se pridružio erotskoj plesnoj gruppi "Chippendales", nastupajući širom Evrope.

Otprilike u to vreme dobio je ćerku Masej, koja danas ima 19 godina. Veza s njezinom majkom nije uspjela, ali John je bio predan otac pun ljubavi. Prošli su dani striptiza, vratio se u rodni kraj i počeo da radi kao stručnjak u industriji podnih obloga. Obožavao je sport.

U tinejdžerskim godinama bio je prvak u skoku s motkom i hokejaš. U odrasloj dobi prošao je kroz faze. Neko vreme se bavio triatlonom, pa takmičenjima u bodibildingu, pa planinarenjem.

"Slušao je dezinformacije"

Od junara ove godine, Džon se borio sa sa mentalnim problemima. Ograničenja zbog kovida su ga opterećivala. Bio je ljut što nije mogao da ide u teretanu, mruep je što se nije mogao penjati, mrzeo je što se ne može da se voža sa prijateljima. Živeo je sam, raskinuo je s devojkom uoči Božića i bio je usamljen. Poverio sestri.

- Stvarno sam bila zabrinuta za njega. Morala sam da ga zaovem svaki dan kako bih se uverila da čo je dobro - kaže Dženi.

U martu im je umrla baka. Kad ga je Dženi videla na sahrani, bila je užasnuta, jer je jako smršao.

Džonatan misli da je to izazvalo skepticizam njegovog prijatelja prema kovidu.

Bio je frustriran zato što nije mogao da radi uobičajene stvari. Nije želeo još jedno zatvaranje. Džon je smatrao da je kovid stvarnosti, ali da su ga vlasti dramatično precenile. Niko koga je poznavao u Sautportu nije dobio kovid.

- Došlo je do tračke da odbijao da nosi masku - kaže Dženi.

- Pitao sam ga zašto ne želi da se vakciniše. Stalno je govorio da želi da sačeka. Iz nekog razloga nije hteo da sluša poruke vlade. Slušao je dezinformacije - rekao je Džonatan.

Džon je bio obožavatelj Toniaj Robinsona, kojem su motivacioni govori doneli bogatstvo od 500 miliona dolara. Iako se klonio od direktnih izjava protiv vakcina, Robins je tokom pandemije davao komentare koji umanjuju ozbiljnost kovida ili impliciraju da su ograničenja preterana. U septembru 2020. godine Robins je objavio poveznicu sa članakom novinske stranice "RT" koju finansira Moskva, u kojoj je pisalo da zatvaranje nema učinka kod kovida i da nije sprećen nijedan smrtni slučaj. U septembru 2021. pojavio se na konferenciji na Floridi gde se šalio na račun australijskih ograničenja, doveo u sumnju efikanost vakcina i poručio publici da ne dopusti da ih strah kontroliše.

"Govorio je da mladima i zdravima neće biti ništa"

- Džon mi je jednom spomenuo da smatra da ne bi trebalo da živimo u klimi straha oko kovida. Govorio je da mladima i zdravima neće biti ništa - kaže Dženi.

Nije da Džon nije bio u pravu. Verovatnoća da će preminuti od kovida je bila mila, jer je bio fizički spreman 42-godišnjak bez hroničnih bolesti i stanja. Stopa smrtnosti od kovida za 40-godišnjake bez prethodnih zdravstvenih problema je otprilike jedan od 1490 zaraženih osoba. Ali njegova računica kada je reč o proceni rizika i koristi od vakcina protiv kovida nije bila pravilna.

Ako je zaražen, neko ko nije vakcinisan ima 32 puta veću verovatnoću da će umreti od kovida nego neko ko je vakcinisan. Iako vakcina nosi rizik od nuspojava, taj je rizik daleko manji od rizika izbegavanja vakcine tokom pandemije. Od 46.3 miliona potpuno vakcinisanih ljudi u Velikoj Britaniji, 77 ih je umrlo od krvnih ugrušaka za koje se smatra da su u vezi s vakcinom protiv kovida.

- Postoji velika asimetrija u riziku. Ako uspete da se izvučete sa stvarima za koje postoji mala verovatnoća, ne znate koliko su opasne dok ne bude prekasno - kaže dr. Tom Staford, profesor psihologije na Univerzitetu u Šefildu. Staford koristi primer vožnje bez pojasa, uglavnom je bezopasno, ali kad jednom doživite nesreću, stvari bi se mogle vrlo brzo pogoršati.

Zašto je neko poput Džona prihvatao dezinformacije?

Ali zašto je neko poput Džona bio sklon da prihvati informacije o pandemiji od influensera na društvenim mrežama, a ne od naučnih stručnjaka?

Staford je koautor rada iz 2009. koji je ispitivao ljude koji su živeli na nekadašnjim industrijskim područjima koja su mogla biti kontaminirana zagađivačima. Iako je većina ljudi verovala naučnicima da će im reći istinu o zagađenju, gotovo je jednako verovatno da će svoje informacije uzeti od porodice i prijatelja, uprkos potpunom nedostatku stručnosti. "Nije da nisu verovali stručnosti naučnika. Samo su mislili da naučnici ne rade u njihovom interesu, dok su kod porodica i prijatelja bili uvereni da je tako", kaže Staford za The Guardian.

Internet replicira ovaj temeljni ljudski impuls - verovati porodici i prijateljima gotovo jednako kao što verujemo stručnjacima - u velikim razmerama. "Osećamo povezanost s ljudima koji nam govore stvari na način koji ne osećamo kad slušamo svete stručnih javnozdravstvenih tela", kaže Staford.

U doba društvenih mreža ne moramo ni da upoznamo ljude kojima verujemo koliko i etabliranim stručnjacima.

"Zato su društveni mediji toliko opasni. Zato što ljudi dele tu emocionalnu vezu s influenserima koje možda nikada nisu upoznali. Ali to je asimetrična intimnost. Možda mislimo da poznajem nekog vlogera i da se on obraća nama. Ali zapravo se obraća miliona ljudi i oglašivačima koji im donose prihod", kaže Staford.

Neistine koje je Džon ponavljao svojoj porodici i prijateljima u mesecima koji su prethodili njegovoj smrti uobičajeni su u antivakserskim krugovima i lako ih je pronaći: vakcina ima opasne doze formaldehida u sebi; vakcina je eksperimentalna...

"Najbolje što ljudi mogu da učine je da shvate da su platforme društvenih medija u osnovi nesigurna okruženja za prikupljanje činjenica o pandemiji koja bi vas mogla ubiti. Društveni mediji sadrže ogromne količine dezinformacija koje se neprimetno mešaju s kvalitetnim informacijama. Dezinformacije bi vas mogle ubiti. Oni ne žele da pronađete istinu. Žele da nastavite da klikćete. Ako pronađete istinu, ne morate više tražiti. Žele da nastavite pretraživati i svađati se i tražiti još s*anja", kaže Imran Ahmed, izvršni direktor Centra za suzbijanje digitalne mržnje.

U svega nekoliko dana postao je teško bolestan

Džon je bio pozitivan testu na kovid 29. juna. Do 3. jula bio je ozbiljno bolestan. Njegova devojka Ejmi morala je da ga prisili da nazove hitnu pomoć. Istog dana odvezen je u bolnicu "Southport & Ormskirk". Džonatan je svom prijatelju poslao poruku čim je čuo vest

"Rekao je da ne može da kuca, ali da je u bolnici s upalom pluća. Nije želeo da prizna da je dobio kovid".

Džon je imao visoku temperaturu i poteškoće s disanjem. Sledeću noć se probudio i povraćao krv. Sledećeg jutra poslao je Džonatanu glasovnu poruku.

- To je najgori glas koju sam ikada čuo u životu. Briznuo sam odmah u plač. Traje minut i po. Za to vreme Džon je izgovorio oko 12 reči. Čuo sam strah u njemu. Doslovno bori se za vazduh, a pre toga mogao je da se popne na planinu bez muke - objašnjava Džonatan.

"Ne dozvolite da odustanu od mene"

Dženi je 6. jula bila u supermarketu kada ju je obuzeo osećaj panike.ć

"Imala sam osećaj da nešto nije u redu s Džonom".

Vratila se kući, a da nije obavila kupovinu. Tog poslepodneva dobila je telefonski poziv. Džon je bio na intenzivnoj. Odmah je stigla vozom u Sautport, jecajući celim putem. Džon je 11. jula trebalo da dobijem respirator.

Dženi je razgovarala s njim telefonom pre nego što je dobio sedativ. Rekla mu je da ga voli. Nije mogao da odgovori, ali joj je poslao poruku: "Nemoj da dopustiš da odustanu od mene." Bila je to poslednja poruka koju je dobila od svog brata blizanca.

Ujutro 27. jula, Džonova porodica primila je poziv koji nisu želeli. Umirao je, trebalo bi odmah da se pojave u bolnici. Otrčali su u bolnicu, ali Džon se stabilizovao do njihovog dolaska. Osoblje im je reklo da idu kući i rekli da će im se javiti ako bude promena.

Svi su plakali, bio je mlad i nisu mogli da ga spasu

Otprilike sat vremena kasnije, ponovno su zvali iz bolnice. Porodica se nagurala u automobil i velikom brzinom krenula prema bolnici. Sestre su stalno zvale, govorile im da požure. Odjurili su do jedinice za intenzivno lečenje. Dženi je mogla da čuje alarme u bratovoj sobi. Kad su konačno navukli zaštitnu opremu, utrčali su u njegovu sobu. Bila je puna osoblja, svi su bili u suzama.

Džon je upravo umro. Dženin očuh se srušio na pod. Njena mama je plakala.

"Svi su plakali. Lekar je plakao. Osoblje je plakalo. Zato što je bio tako mlad. I nisu mogli da ga spasu", rekla je Dženi.

Zašto je fizički zdrav muškarac umro od bolesti koja obično pogađa starije?
Kako objasniti da je fizički zdrav 42-godišnji muškarac umro od bolesti za koju se obično smatra da pogađa starije ljude ili one s teškim prethodnim stanjima?

"Genetika ima najviše smisla kao odgovor", kaže dr Guillaume Butler-Laporte, genetski epidemiolog sa Univerziteta McGill. Butler-Laporte član je globalnog istraživačkog programa za analizu genoma više od 100.000 ljudi s kovidom, u nastojanju da se shvati zašto su neki ljudi teže oboleli od drugih.

Kad je u martu 2020. godine započeo svoje istraživanje, Butler-Laporte nije očekivao da će pronaći mnogo.

"Mislili smo da će kovid uticati na sve, ali da će biti pogubniji za starije, a ne tako strašan za mlade. Ali kako smo uključivali više pacijenata, videli smo kako se razvija jasna slika. Bilo je iznenađujuće".

Butler-Laporte i njegovi kolege otkrili su da su ljudi s varijantama na do desetak mesta u ljudskom genomu izloženi većem riziku od razvoja teškog kovida ako se zaraze korona virusom.

Ljudi s varijantama samo na području hromozoma 3 imali su do dva puta veću verovatnost da će razviti teški kovid od onih bez te genetske mutacije. Mutacije hromozoma 3 ima oko 10 odsto ljudi evropskog porekla, što znači da takvi ljudi imaju 10 odsto šanse da budu dvostruko osteljiviji na tešku infekciju kovidom.

"Nema sumnje da za to postoji genetska podloga. Što se tiče toga da li je genetika važnija od drugih faktora, poput dobi, ne bih želeo da to komentarišem. Ali jasno je da postoje i druge determinante teške bolesti i genetika je jedna od njih", kaže Butler-Laporte. Gotovo je siguran da Džon odgovara profilu nekoga s genetskom varijacijom koja ga je učinila ranjivijim na teži oblik kovida.

"Nemoguće je tačno znati koje je gene nosio, ali vrlo je verovatno da je nosio tu genetsku predispoziciju".

Džon nije znao da će njegovo telo maksimalno reagovati na kovid. Budući da je bio dovoljno nesrećan da udahne zaraženi vazduh koji nosi beskonačno male čestice virusa, njegovo telo postupno je slabilo.

Da je bio vakcinisan

- Da je bio vakcinisan, možda bi razvio sterilizirajući imunitet, što znači da bi virus u njegovim nozdrvama pokupila antitela i nikad ne bi izazvao infekciju. Da je imao niži nivo imuniteta od vakcine, imao bi nesterilizirajući imunitet, što znači da bi virus počeo da inficira stanice, ali bi se njegovo telo borilo protiv toga i bilo bi u stanju da očisti virus pre nego što bi se stanje pogoršalo - kaže dr. Tom Lavton, lekar na intezivnoj nezi.

Ali Džon nije bio vakcinisan. Virus je zarazio njegove stanice, replicirajući se u njegovom telu. Na kraju njegovo telo je uspelo da ukloni virus, ali njegov je imuni sistem reagovao preterano. Prvo su mu zahvaćena pluća.

"Dolazi do stvaranja krvnih ugrušaka, kao i do zadebljanja membrane koja odvaja kiseonik i krv u njegovim plućima", objašnjava Lavton. Kao rezultat toga, krv nije mogla da prenosi dovoljno kiseonika u Džonove organe.

Njegovo telo bilo je bez kiseonika i isceđeno, umro je

Lekari su ga lečili steroidima, kako bi prigušili njegov imuni odgovor. Ali ti imunosupresivi učinili su Džona ranjivim na bakterijske i gljivične infekcije. Razvio je infekcije u plućima.

Njegova jetra i bubrezi počeli su da otkazuju, zbog čega se otpadni proizvodi nakupljaju u krvi. Lekari su Džona stavili na dijalizu kako bi očistili toksine, ali do tog trenutka mnogi su mu organi otkazali i imao je neizdrživo niske jedinice kiseonika u krvi. Uložio je ogroman metabolički napor da bi ostao živ.

- Iako izgleda kao da neko samo leži i spava, količina posla koji obavlja je stvarno impresivna - kaže Lavton. Upoređuje to s hodanjem maratona svakog dana hospitalizacije. Na kraju je Džon iscrpio svoju fiziološku rezervu. Njegovo telo bilo je bez kiseonika i isceđeno. Srce je prestalo da radi i umro je.

Pre nego što je umro, Džon je lekaru rekao koliko mu je žao što nije primio vakcinu.

- Doktor je rekao da se kajao pre nego što su ga stavili na respirator. Govorio je: 'Zašto se nisam vakcinisao? Zašto to nisam učinio? Zašto nisam slušao? - rekla je njegova sestra Dženi.

Upravo je iz tog razloga njegova porodica pristala da podeli njegovu priču.

- Verovatno ne bi bio mrtav da je primio vakcinu. Doeno je lošu odluku. Stalno donosimo loše odluke. I platio je najveću cenu za to - izjavila je Dženi, naglasivši kako samo želi ljudima da prenese poruku da se vakcinišu i da savete potraže kod lekara, a ne na internetu.