ISPOVEST LEKARA
"Deca vide životinje, a odrasli one koje su voleli ili povredili!" Ovako LJUDI provode svoje POSLEDNJE MOMENTE
Ukoliko ste se pitali šta se dešava sa čovekom na kraju života, jedan lekar napravio je interesantno istraživanje radeći godinama na odeljenju za palijativno zbrinjavanje.
Prema rečima doktora koji je bio pored mnogih pacijenata u momentima kada su napuštali ovaj svet, obično ovi pacijenti imaju vizije, koje im olakšavaju da opravdaju neke svoje teške životne odluke.
Kaže i da pacijenti imaju snove i vizije koje ih opet spajaju sa voljenom osobom koju su izgubili: "To je fantastično", rekao je.
Deca imaju totalno drugačija iskustva od odraslih, jer oni manje razumeju smrt, tako da se kod njih sve mahom odvija kroz maštu.
Ljudi koji su imali neki kriminalni dosije ili su nekoga ubili, kod njih je sve povezano za ljude na koje su uticali.
"Imali smo momka koji je imao 40. godina, većinu života je proveo u zatvoru, zavisnik je od droga i imao je rak vrata. Na javi je bio jako zabavan, šalio se, a onda kada zaspi imao je teške noćne more, sanjao je ljude koje je povredio kako ga bodu iglama i to ga je povređivalo. Ali onda je nakon toga tražio da vidi ćerku kojoj želi da izrazi svoju ljubav i da se zahvali. Nakon toga je mirno umro."
"Imali smo i pacijenta koji je u tinejdžerskim danima učestvovao u iskrcavanju na Normandiju. Vrištao je i govorio da svuda vidi delove tela i krvavu vodu. To je bilo jako traumatično, pacijenti u tom stanju moraju biti mirni i na neki način prihvatiti svoje stanje da bi im bilo lakše."
Jednoga dana ipak starac je uspeo da zaspi: "Kada se probudio bio je miran i raspoložen, kaže da je sanjao najbolji dan u svom životu, a to je kada je dobio otpusnu dokumentaciju iz vojske. Imao je zaista dobar san. Sanjao je da mu je u Normandiji prišao muškarac kojeg nije poznavao vojnik i rekao mu: "Dolazimo uskoro po tebe". Nakon toga čovek je mirno spavao i umro je u snu."
Smrt sa ljude deluje u nekakvom postterapeutskom smislu, gde uspeju da neke traume iz života prevaziđu munjevitom brzinom kako nisu mogli za ceo život."
Deca često viđaju životinje koje ih teše i govore da nisu sami.
Jedna devojka je zamislila čitavu scenu oko nje dok je bila u krevetu.
"Stvorila je zamak za sebe, životinje su bile tu, pored zamka je bilo jezero. Ona je bila u prostoriju u koju je dopiralo toplo svetlo. Isprilčala nam je sve o zamku, a kada smo je pitali šta je taj zamak za nju ona je rekla: "Sigurno mesto".
