POVIŠENI LEUKOCITI: Evo kako da tumačite NALAZ KRVNE SLIKE i kada je vreme da ODMAH REAGUJETE
Konsultujte se sa lekarom.
Preporuka je da bar jednom u šest meseci uradite brzu analizu krvne slike. Ovako ćete imati predstavu o tome u kakvom stanju je vaš organizam. Međutim, vrlo često ovi nalazi su nejasni i ne možete da se snađete.
Ovo su najvažniji parametri koje treba da pratite, a evo šta predstavljaju.
Ova SMESA DETOKSIKUJE sve UNUTRAŠNJE ORGANE: Uklanja iz organizma toksine, podstiče probavu i podiže energiju
DRASTIČNO MENJA VAŠE TELO: Najstarija vežba na svetu popravlja varenje, razlaže i izbacuje masne naslage!
Skoro svaka stavka koju proveravate ima svoje referentne vrednosti i tumači se u skladu sa tim. Kako biste znali sami da procenite da li su vam rezultati u redu ili ne, dajemo vam prave smernice.
Jedna od najvažnijih stvari je provera leukocita, tj. belih krvnih zrnaca. Kada je broj tih leukocita povećan, to se naziva leukocitoza.
Uzroci ovoga su najčešće infekcije i upalna stanja drugog porekla (kao što su auto-imune bolesti), maligne bolesti, alergijske reakcije i primarna hematološka oboljenja. Određena stanja poput stresa, trudnoće i većeg fizičkog napora, takođe mogu dovesti do povećanja broja leukocita.
Referentne vrednosti za leukocite su 4.0-10.0*109/L. Ukoliko je broj belih krvnih zrnaca, leukocita, iznad 30*109/L govorimo o takozvanim leukemoidnim reakcijama koje se mogu videti u stanjima teških infekcija. Međutim, takozvane hiperleukocitoze, kada je broj leukocita i veći od 100*109/L, uglavnom govore u prilog postojanja neke od malignih hemopatija (akutne ili hronične leukemije ili hronične mijeloproliferativne bolesti).
S obzirom na to da postoji više podvrsta belih krvnih zrnaca (limfociti, monociti, neutrofilni granulociti, eozinofili, bazofili), povećanje broja svakog od njih doprinosi leukocitozi.
Limfocitoza je najčešći pratilac virusnih infekcija. Bakterijska infekcija koja je praćena limfocitozom u krvnoj slici je pertusis, odnosno veliki kašalj. Takođe, infekcije izazvane uzročnicima poput Toksoplazme, Brucele i Trepaneme (koja je izazivač sifilisa) uzrokuju limfocitozu, navodi portal pharmamedica.rs.
Monocitoza koja podrazumeva povećanje podvrste belih krvnih zrnaca nazvanih monociti, u žargonu predstavlja „zoru zdravlja“. To znači da se monocitoza javlja u fazi oporavka od teških infekcija. Takođe, u slučaju monocitoze treba misliti i na grupu hematoloških oboljenja, prvenstveno mijeloproliferativnih poremećaja.
Neutrofilija ili povećan broj podvrste belih krvnih zrnaca koji se zovu neutrofili ili granulociti (pa otuda i termin granulocitoza) je najčešći pratilac infekcija i to bakterijskih, upalnih stanja druge prirode (poput najrazličitijih auto imunih bolesti), potom malignih bolesti, hormonskih i metaboličkih poremećaja, ali i izvesnih lekova. Preparati na bazi litijuma koji se koriste u pshijatriji, izvesni antiepileptici (karbamazepin, fenitoin i fenobarbiton), kortikosteroidi i heparin (mada on vrlo retko), mogu dovesti do povećanja broja neutrofila.
Eozinofilija. Stanja hipersenzitivnosti, pokrenuta različitim medijatorima, mogu dovesti do povećanja broja eozinofila, odnosno pojave eozinofilije. Tu mislimo na alergije najrazličitijeg porekla, preosetljivost na neke lekove, parazitarne bolesti, mada i izvesni hematološki maligniteti, poput Hodgkinovog limfoma i hronične mijeloidne leukemije, mogu biti praćeni eozinofilijom u krvnoj slici.
Bazofilija. I na kraju, pod bazofilijom se podrazumeva porast broja bazofila. Mada su opisani slučajevi hipotireoze (smanjene funkcije štitaste žlezde) i izvesnih alergija udruženi sa ovim poremećajem u diferencijalnoj krvnoj slici, bazofilija se najčešće sreće kod primarnih hematoloških oboljenja i to prvenstveno hroničnih mijeloproliferativnih bolesti.
Mada deluje komplikovano, kliničaru - hematologu povećanje neke od podvrsta leukocita, kao i postojanje eventualnih kombinacija, može biti značajna smernica za iznalaženje uzroka, te se u tom smislu i planira dopunsko ispitivanje.
