Morate ODMAH REAGOVATI - Kod DIJABETIČARA se mogu javiti ove KOŽNE PROMENE, u tom slučaju javite se lekaru
Kod dijabetesa se mogu javiti razne kožen promene kao što su bakterijske infekcije, gljivične infekcije ili hroničan svrab kože. Sve ove probleme moguće je lečiti, ali je jako važno da reagujete da ne napreduju.
Osobe koje imaju dijabetes mogu u nekom trenutku primetiti i promene na koži. Većina ovih problema može se uspešno sanirati, ukoliko se na vreme otkrije. Dugoročno gledano
U sklopu dijabetesa koji dugo traje, dolazi do oštećenja sitnih krvnih sudova i oštećenja nerava. Zajedno, ova dva poremećaja olakšavaju nastanak različitih povreda tkiva. Nedovoljna prokrvljenost smanjuje ishranu tkiva, a oštećenje nerava smanjuje osećaj dodira i bola, pa se neke povrede, posebno na stopalima, često previde.
Tako se mogu javiti sledeće kožne promene.
Bakterijske infekcije
Iako se mogu javiti kod svih osoba, dijabetičari su podložniji bakterijskim infekcijama, najčešće na rubovima očnih kapaka, na noktima. Česti su karbunkuli (sa zahvatanjem tkiva ispod površine kože). Na koži postoji crvenilo, lokalno povećana temperatura, otok i bol. Tretman antibiotskim mastima uglavnom brzo dovodi do poboljšanja.
Gljivične infekcije
Kod osoba sa hronično povišenim vrednostima šećera u krvi, česte su gljivične infekcije, a posebno one izazvane gljivicom Candida albicans. Ova infekcija se takođe manifestuje crvenilom, svrabom, i ponekada pojavom plihova na koži. Česte su na delovima kože gde postoje odgovarajući uslovi: vlažna i topla koža, kao što su pregibi i prsti stopala. Kod žena su česte vaginalne infekcije.
Hroničan svrab kože
Svrab kod dijabetesa može nastati zbog oslabljene cirkulacije i infekcija. Nekada je nepodnošljiv, uporan, a najizraženiji je na donjim ekstremitetima. Za smanjenje svraba mogu se koristiti hidratantni losioni za kožu koji smanjuju njeno isušivanje, i blaga sredstva za pranje kože koja ne isušuju.
Vitiligo
Vitiligo predstavlja ograničena polja na koži na kojima je došlo do potiskivanja ili uništavanja melanocita, ćelija koje stvaraju pigment kože. Nije utvrđen uzrok ovih promena, ali se smatra da je u osnovi autoimuni proces, i često je udružen sa drugim autoimunim bolestima, kao što je dijabetes tip 1.
Neuropatska oštećenja
Usled smanjenog osećaja za dodir ili bol, osobe često ne primete povredu, posebno na stopalima. Otvoreni ulkus na koži često se sekundarno inficira i može predstavljati veliki problem za lečenje.
Skleroza prstiju
Oko trećine obolelih od dijabetesa tip 1 razvija sklerozu prstiju, sa istanjenom, tvrdom kožom voštanog izgleda, najčešće na dorzalnom delu šaka. Otežano je pokretanje prstiju. Nekada su zahvaćeni i prsti na nogama, a retko kolena, gležnjevi ili predeo čela. Za prevenciju najbitnije je održavati nivo šećera u krvi u granicama normalnih vrednosti. Od pomoći su kreme i losioni koji hidriraju i omekšavaju kožu.