Nismo razmišljali o ovoj posledici izolacije i života pod staklenim zvonom - mnogi ljudi će burno reagovati, evo zašto

Pandemija koronavirusa ovih dana polako jenjava, pa su počela i popuštanja određenih ograničenja i naš život se polako vraća u normalu. Uskoro ćemo se svi vratiti na posao, šetaćemo se, družiti se, a možda čak moći i da planiramo letovanje…

Ipak, prema onome što znamo, virus neće potpuno nestati iz cirkulacije. Uprkos svim merama predostrožnosti koje budemo i dalje preduzimali, kao što su nošenje maski i rukavica, izbegavanja bliskog kontakta i držanje na distanci sa drugim ljudima – rizik da se razbolimo i dalje postoji.

S druge strane, poslednjih mesec i po dana, svi smo se trudili da živimo maltene pod staklenim zvonom. Svoje domove bismo ribali od poda do plafona, veoma smo pazili na higijenu ruku i tela, a nakon svakog povratka spolja bismo dezinfikovali sve što unesemo u kuću.

Premda je utvrđeno da virus ne bi trebalo da se prenese putem hrane, većina je ipak izbegavala konzumaciju nekih namirnica, a pogotovo onih koje nisu termički obrađene. Kad se na sve to doda i minimalan boravak napolju, na svežem vazduhu i nedostatak fizičke aktivnosti, jasno je da smo svoj organizam, u većoj ili manjoj meri, izbacili iz uobičajene ravnoteže.

Sve smo ovo radili, i nastavićemo da radimo, iz predostrožnosti kako ne bismo dobili Covid-19, što je potpuno u redu. Međutim, moramo da budemo svesni činjenice da u “normalnom stanju”, kada se krećemo svuda i ne pazimo toliko, naše telo svakodnevno dolazi u interakciju sa raznim mikroorganizmima.

Redovnim izlaganjem manjim dozama patogena, naš imunitet se u većini slučajeva lako nosi sa njima. Ali, pošto smo sada skoro svi bili pošteđeni uobičajenog kontakta sa spoljašnjom sredinom, mogu se očekivati burnije reakcije organizma na nagli kontakt s izazivačima infekcija, pa i pojačana potreba za upotrebom antibiotika.

No, važno je znati i to da, dok jedan deo mikroorganizama predstavlja opasnost za nas, postoje i oni koji su evolucijom postali naši veliki saveznici i veoma su značajni za naš imuni sistem. Među mikroorganizmima zaslužnim za osnaživanje imuniteta, posebno se izdvajaju takozvane “prijateljske”, odnosno probiotske bakterije, koje u normalnim okolnostima nastanjuju naša creva i čine crevnu mikrobiotu.

Zadatak probiotika je da pomognu uspostavljanju normalne crevne flore sto dodatno pomaze u jačanju odbrambenih snaga našeg organizma. U ovo doba kada smo svi poremetili svoj uobičajeni ritam, veoma je važno da jačamo odbrambene snage svog organizma i održavamo optimalan nivo ovih dobrih bakterija u sistemu za varenje, jer se 70 odsto borbe protiv patogena vodi upravo u digestivnom traktu.

Pošto smo ovim naglim promenama tokom prethodnih meseci već poprilično narušili balans, i naš imunitet je osetljiviji nego pre, važno je dodatno osnažiti telo u borbi protiv infekcija. A to se, uz pravilnu ishranu i izbegavanje štetnih ponašanja, može postići i upotrebom probiotskih lekova.

Danas na tržištu postoji veliki broj probiotika, ali nije svaki probiotik isti. Važno je da od svog farmaceuta tražite probiotski lek jer samo registrovani lekovi imaju dokazanu efikasnost i bezbednost.

Probiotski lek koji u sastavu ima mlečnokiselinske bakterije LA-5 I BB-12 sadrži precizno definisan broj bakterija. Takođe, u uputstvu ćete pronaći jasno definisane indikacije za njegovu upotrebu, kao i savete za doziranje.