PET NAJSMRTONOSNIJIH SUPSTANCI U PRIRODI! Čak i jedna kap može da nas ubije, a neke se koriste u KOZMETICI
Iznenadiće vas prvo mesto!
Na svetu postoji mnogo smrtonosnih supstanci koje se nalaze u bakterijama, biljkama i životinjama, a svaka od njih ima potpuno različito delovanje na ljudsko telo. Utvrđivanje najsmrtonosnije je nemoguća misija, s obzirom da se u obzir uzimaju faktori kao što su starost čoveka kojeg otrov napada, njegov imuni sistem i sl.
Ipak, postoji jedan način da se izmeri smrtonosnost supstance – metoda koja se zove “Medijan smrtonosna doza, LD 50”, poznatija kao “Smrtonosna doza, 50%”, čiju je tablica korišćena kako bi se oređali otrovi (smrtonosna doza otrova u odnosu na težinu ljudskog tela).
Jeftino i spremno za 5 MINUTA - Evo kako da od JAJA i par SASTOJAKA napravite DORUČAK za PAMĆENJE, oduševiće vas bakin recept (VIDEO)
Svaka SRPSKA KUĆA treba da zna kako se KUVA RAKIJA - Kažu da ne postoji bolest koju ŠUMADIJSKI ČAJ ne može da izleči
U toku je BOŽIĆNI POST - Stručnjaci upozoravaju da jedna POSNA NAMIRNICA može izazvati SMRTONOSNU INFEKCIJU, ukoliko se ne priprema PRAVILNO
5. Cijanid
Koliko je opasan? Samo 200 mg cijanida može ubiti odraslog čoveka u roku od nekoliko minuta. Cijanid proizvodi nekoliko bakterija, gljivica i algi, a takođe se nalazi i u brojnim biljkama, uglavnom u njihoviim semenkama. Ovo je verovatno i najpoznatiji otrov na ovoj listi jer su ga tokom istorije koristile mnoge ubice koje su želele da uklone svoju metu "prirodnom smrću" – s obzirom na to da smrt koja usledi nakon trovanja cijanidom izgleda kao srčani udar.
Istina je da semenke u nekom voću sadrže hemikaliju koja oslobađa cijanid kada dospe u naše telo, a verovatno najbliže voće nama je jabuka. Ipak, doza cijanida je toliko mala da ne postoji nikakav razlog za brigu (iako se preporučuje da se ne jedu velike količine semenki).
Protiv-otrov za cijanid je dostupan u obliku običnih i vrlo dostupnih vitaminskih tableta B12 koje će ‘povući’ sav cijanid iz ljudskog sistema i izbaciti ga kroz mokraću.
4. Ricin
Koliko je opasan? Čak 1,78 mg Ricina može ubiti odraslog čoveka. Ricinus communis je u Ginisovoj knjizi rekorda navedena kao najotrovnija biljka na svetu.
Ricinus communis, kao i mnoge druge biljke na svetu, ima otrovno seme koje sadrži izuzetno toksičnu hemikaliju koja se zove ricin. Od ove biljke se pravi ulje i njena upotreba je jako česta u mnogim kulturama širom sveta. Semenke se uvek zagreju pre proizvodnje ulja (koje se često koristi kao laksativ), tako da otrov postane potpuno bezopasan, odnosno uopšte i ne završi u ulju.
Ricin je generalno spor otrov i potrebno mu je 1 – 3 dana da uzrokuje smrt. Iako se posledice trovanja mogu osetiti i nakon par sati, smatra se jako opasnim i ‘podlim’ ubicom. Zvanični protiv-otrov je još uvek u fazi testiranja, a dobra vest je ta što ricin ne ubija odmah, pa pruža lekarima šansu da stopiraju njegovo delovanje i tako pruže otrovanoj osobi priliku da preživi.
Ovaj snažni i smrtonosni otrov ima potencijal i da reši jedan od najvećih problema današnjice – rak. S obzirom da napada i uništava ćelije, naučnici pokušavaju da ga usmere da napadne samo ćelije raka, i pri tome zaobiđe sve zdrave ćelije u telu (metoda je još uvek u ranoj fazi testiranja i nipošto ne treba pokušavati kod kuće!)
3. Strihnin
Koliko je opasan? Smrtonosna doza iznosi 1 – 2 miligrama strihina po kilogramu odraslog čoveka.
Strihnin drvo (Strychnos nux-vomica) raste u Indiji i jugoistočnoj Aziji, a u sebi sadrži dva otrova: Brucin i mnogo opasniji Strihnin koji se nalazi u voću drveta.
Strihnin proizvodi neke od najbolnijih reakcija na otrov na svetu. Zbog etičkih razloga, toksičnost strihinina nije dovoljno proučavana kod ljudi. Većina poznatih informacija dolazi iz nenamernih i namernih slučajeva trovanja. Za ovaj otrov ne postoji specifičan protiv-otrov, ali oporavak je moguć ako se leči na vreme.
Poput iznad navedenih otrova, i strihin se često koristio tokom istorije, a neki istoričari veruju da je čak i Aleksandar Veliki otrovan upravo ovom opakom supstancom.
2. Amatoksini
Koliko je opasan? Smrtonosna doza iznosi 0.1 – 0.2 miligrama amatoksina po kilogramu odraslog čoveka.
Amatoksini su podgrupa od 8 toksina koji se mogu pronaći u otrovnim gljivama Amanita phalloides, kao i u nekim drugim gljivama iz roda Amanita.
Amatoksini napadaju ćelije jetre i bubrega, a posebnu opasnost stvara činjenica da otrovana osoba uopšte ne primeti simptome najmanje 6-24 sata nakon konzumiranja otrova (obično se otruju nestručni berači gljiva). Kada simptomi postanu vidljivi, oni se manifestuju kroz učestalu stolicu ili povraćanje, a doktori simptome često pomešaju sa običnim gripom – zbog čega trovanje uglavnom završi smrću.
Ukoliko se trovanje otkrije na vreme, subjektu se daje ogromna doza ekstrakta biljke Silybum marianum (mlečni čkalj) kako bi se zaustavilo delovanje otrova, a ako i to ne upali, u najgorem slučaju pacijent se može spasiti samo transplantacijom jetre.
1. Botulinski toksin
Koliko je opasan? Smrtonosna doza iznosi 1.3–2.1 nanograma botulinskog toksina po kilogramu odraslog čoveka.
Clostridium botulinum je bakterija koja proizvodi jedan od najsmrtonosnijih (prema nekim izvorima i najsmrtonosniji) otrova na svetu – botulinski toksin, a poznata je po opakoj bolesti koju izaziva, a koja se zove Botulizam. Iako se smatra najotrovnijom prirodnom supstncom na svetu, botulinski toksin se redovno koristi u kozmetičkoj industriji – kao botoks.
Kristal ovog otrova veličine zrna peska može ubiti 9600 ljudi, a samo 4 kilograma bi mogla ubiti sve do poslednjeg čoveka na planeti.
C. botulinum bakterija se može pronaći u tlu i vodi širom sveta, i uopšte nije neuobičajena i opasna. Ali problem nastaje kada dospe u ljudski organizam i napadne aktivne ćelije – trenutak u kojem počne proizvoditi 7 toksina (otrova) od kojih 4 mogu ubiti čoveka.
Samo u Velikoj Britaniji svake godine se prijavi 10 -30 slučajeva trovanja C. Botulinum bakterijom, a razlog je gotovo uvek isti: nepravilno konzervisana hrana. Bakterija se takođe često može pronaći i u medu, ali na sreću, naš organizam je dovoljno snažan da uništi uljeza pre nego dospe do aktivnih ćelija. S druge strane, bebe nemaju razvijen imuni sistem protiv ove bakterije sve dok ne napune godinu dana, zbog čega se med nikada ne treba davati bebama mlađim od 12 meseci.
Toksini koje C. botulinum proizvodi u našem telu su zapravo gasovi koje bakterija ispušta. Ovi gasovi napadaju neurotransmiter koji kontroliše kontrakciju mišića, zbog čega u roku od par dana gotovo svi mišići prestanu da funkcionišu, a ukoliko se ne leči na vreme, osoba umre usled gušenja.
Na svu sreću, antiotrov za Botulinski toksin postoji.
