Bezdušno je ČUPAMO, a ona rešava SVE BOLJKE - Biljka koja se bere u MAJU je moćan LEK, naši preci su je koristili za LEČENJE od glave do pete

Nažalost, danas smo zaboravili na umeće naših predaka koji su znali da koriste blagodeti prirode. Oni nisu jurili u apoteke i masno plaćali lekove, već bi odlazili u polje i tamo nalazili lek za sve - od prehlade do teških oboljenja.

Naše bake su znale svaku travku po imenu, a često si ih i sušile za čajeve. Mi danas gotovo da ni ne znamo da razlikujemo šta je korov, a šta ne, a o lekovitosti da i ne pričamo (naravno, čast izuzecima). Zato danas podsećamo na biljku koja leči od glave do pete, a sigurno je imate u dvorištu ili ispred zgrade.

Ova cvetna biljka je izuzetno rasprostranjenja, a već stotinama godina ljudi prepoznaju njenu vrednost i vekovima su je koristili kao važnu pomoć u lečenju posebno kod zarastanja rana i digestivnih tegoba.

Bokvica obično cveta od aprila do novembra i ima karakteristike invazivnog korova. Možete je prilično lako prepoznati zahvaljujući zelenim cvetovima i listovima ovalnog oblika.

Listovi bokvice su jestivi i mogu se koristiti kao i listovi maslačka – u salatama ili za garnirung. Oni su izuzetno bogati mineralima i vitaminima - sadrže magnezijum, gvožđe, kalcijum, vitamine A i C.

Neka istraživanja su pokazala da bokvica ima i antibakterijska svojstva jer ekstrakt uspešno deluje kod plućnih infekcija. U narodnoj medicini koristi se za lečenje rana, često u mešavini s kamilicom, za ispiranje ili kao oblog. Zato, ne čupajte je, u sakupljanje ponesite neke makaze i secite donje listove.

Postoje dve subvrste jedne iste vrste. Ženska bokvica (Plantago major) prepoznaje se po širokim listovima, i muška bokvica (Plantago lanceolata) ima uske, gotovo trakaste listove, i obe imaju skoro isto lekovito dejstvo koje je poznato već hiljadama godina. 

Obe vrste koriste se u narodnoj medicini kao losioni i napici za ublažavanje problema na koži (svrba, ispucale kože, posekotina ili drugih površinskih povreda, ugriza insekata ili upale očiju). Ako se piju kao sirup ili čaj, deluju kao sredstvo za iskašljavanje, a njeno mleko ublažava upalu sluznica, pa je izvanredan lek protiv kašlja i bronhitisa.

Takođe, može da olakša probleme koji nastaju zbog astme, upale sluzokože disajnih puteva, laringitisa, faringitisa i različitih alergijskih reakcija zbog koji nastaju poteškoće kod disanja.

Smrvljeni listovi i njihov sok sprečavaju nastanak oteklina i svraba kod uboda insekata. Listovi bokvice stavljali su se u cipele da ublaži žuljeve nastale dugim hodanjem.

Sveži sok preporučljiv je i za hroničan umor, za "čišćenje krvi" i podsticanje metabolizma. Zahvaljujući velikoj količini kalijuma deluje ima i  diuretička svojstva.

Mladi i nežni prolećni listovi muške bokvice, ubrani u martu i aprilu, mogu da se upotrebljavaju za supu, mešane salate ili se kuvaju kao spanać. Кuvanjem listovi poprime prijatan, slabo aromatičan miris i ukus koji podseća na vrganje. 

Posle svakog košenja bokvica ponovo naraste. U zavisnosti gde se sakupljaju, listove posle berbe valja malo proprati, prosušiti kuhinjskom krpom i staviti na sušenje na senovito mesto, ili ih prekriti kuhinjskim ubrusom. Treba da se suše brzo, jer listovi inače pocrne.

Može li se preterati sa bokvicom?

Većina zdravih odraslih osoba može da koristi bokvicu u sirovom ili kuvanom obliku. Ali kao i kod mnogih drugih prirodnih preparata može doći do probavnih tegoba: mučnine, povraćanja, dijareje, reakcija na koži, nadimanja... Može doći i do alergijske reakcije.

Zbog ove mogućnosti, trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom pre konzumiranja ili upotrebe bokvice u sirovom obliku.

Srbija Danas