Šećer može da stvori OVA OBOLJENJA i težak OBLIK ZAVISNOSTI! Nutricionista savetuje poseban OPREZ sa decom, a ovu su razlozi ŽUDNJE za SLATKIŠIMA
Svi volimo da jedemo slatkiše, a da li smo se zapitali šta se dešava u našem organizmu kada jedemo slatko?
Zavisnost od šećera poprima razmere globalne epidemije, smatraju stručnjaci. Ljudsko telo nije programirano za unos velike količine šećera i masnoća. Te namirnice, osim što štete, vremenom postanu nešto što telo traži i to u sve većim količinama.
Nikolina Kovač ČAJ OD OVE BILJKE koristi za negu i JAK IMUNITET: Od sastojaka koje svaka kuća ima PRIRODNO ZATEŽE KOŽU
DONOSI KATASTROFU! Stručnjaci su upravo izdali sigurnosno UPOZORENJE uoči “VATRENOG PRSTENA” pomračenja Sunca
Kako šećer razboljeva?
Dnevna preporučena doza šećera 30g, dok prosečan dnevno pojede oko 90g šećera, što znači da postoje i oni koji pojedu i oko 300g u toku dana. Baš kao što previše dopamina stvori otupljenost na dopamin, tako previše šećera stvori otupljenost na šećer.
Šećer je glavni uzročnik nečega što znamo kao insulinska rezistencija, a to je nesposobnost naše ćelije da reaguje na insulin i da iskoristi glukozu. Insulinska rezistencija kasnije vodi u metabolički sindrom, i dijabetes tipa II, što je u principu jedna ista bolest u različitim fazama.
Ove tri bolesti leže kao stub tri najveća uzročnika smrti, srčanih oboljenja, najtežih bolesti i demencije.
Drukčije rečeno, insulinska rezistencija, metabolički sindrom i dijabetes tipa dva su hrana za srčani udar, kancer i demenciju, i ako želimo da smanjimo rizik oboljevanja od ovih bolesti, moramo drastično da smanjimo unos šećera.
Razlozi zbog kojih i deca i odrasli žude za slatkišima
Nutricionistkinja Ivana Šarčević otkrila je za portal Srbija Danas koji su to razlozi zbog čega nam se veoma često traži da pojedemo nešto slatko.
- Nedovoljan unos hrane tokom dana se često dešava kada želite da smanjite kalorijski unos. Doručak osludan, tučak takođe. Onda dođe vreme za večeru i sve nadoknadite jer dolazi do haotičnog osećaja gladi.
- Nedostatak sna može da bude povezan sa prejedanjem i sa prekomernim konzumiranjem nezdrave, procesuirane hrane bogate šećerom jer nas asocira na brzi dotok energije. Pokušajte da spavate kvalitetnije kako biste smanjili želju za poslasticama.
- Nedovoljan unos ugljenih hidrata je nešto što se jako često dešava. Već je poznato da postoje oni koji se “plaše” ugljenih hidrata. Oni su ustvari gorivo za naše telo i daju nam energiju.
- Kada pregladnimo ili ignorišemo glad javlja se jaka potreba za ugljenim hidratima što je razumljivo jer nam treba energija.
- Premor i jača fizička aktivnost (gde spadaju i treninzi) iziskuju veći unos ugljenih hidrata i telo vapi za energijom iz istih.
- Poznato je da niži nivo serotonina u mozgu izaziva potrebu za šećerom. Hrana bogata šećerom poboljšava raspoloženje i ublažava teskobu. Zato je potpuno logično što naše telo žudi za slatkišima kada osećamo teskobu ili smo pod stresom.
- Pokazalo se da je žudnja za šećerom često posledica navike. Kad jedemo šećer, insulin se povećava u primitivnim delovima našeg mozga, što je naš put do nagrade. To uzrokuje povećanje oslobađanja dopamina, zbog čega se osećamo dobro, ali istovremeno i pretvara naše ponašanje uzimanja šećera u naviku. Kao rezultat toga, stvaramo naviku da svaki put kad pojedemo obrok da uzmemo nešto slatko, jer imamo osećaj da se baš zbog toga osećamo dobro.
Par trikova kako da ublažite želju za slatkišima:
- Napravite koncentrovani ceđeni sok od pomorandže i možete mu dodati cejlonski cimet
- Napravite čaj od nane i dodajte cejlonski cimet
- Popijte jedan šumeći vitamin C
- Pojedite štanglu crne čokolade i 10ak badema ili lešnika
