Danas se obeležava 35. SVETSKI DAN BORBE PROTIV HIV/AIDS-a, a mnogi i danas žive u mraku DRUŠTVENE STIGMATIZACIJE! Ovako Srbija dočekuje 1. decembar

Svake godine, 1. decembra, zajednica širom sveta obeležava Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a, a tradicija je započeta 1988. godine. Ovaj dan predstavlja priliku za globalno jedinstvo u naporima protiv HIV/AIDS-a, pružanje podrške onima koji žive s ovim virusom i sećanje na one koji su izgubili bitku sa bolešću povezanom s HIV-om.

Iako smo ostvarili značajan napredak u ovoj borbi, ključni globalni ciljevi još uvek nisu dosegnuti. HIV i dalje ostaje ozbiljan izazov za javno zdravlje, pogađajući milione ljudi širom sveta. Ovogodišnji Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a podseća nas da je važno nastaviti raditi zajedno kako bismo prevazišli prepreke i ostvarili održiv napredak u suzbijanju ove za sada neizlečive bolesti.

Ovako se HRANI Novak Đoković za uspešan i DUGOVEČAN ŽIVOT - Detaljan JELOVNIK za 3 dana, MLAKA VODA ujutru je posebno VAŽNA

Ovako se HRANI Novak Đoković za uspešan i DUGOVEČAN ŽIVOT - Detaljan JELOVNIK za 3 dana, MLAKA VODA ujutru je posebno VAŽNA

Poznati SRPSKI KARDIOLOG otkrio zašto je KAFA toliko ŠTETNA - Izaziva ZAVISNOST i razara BITAN vitamin, pa otkrio NAČIN za ostavljanje iste

Poznati SRPSKI KARDIOLOG otkrio zašto je KAFA toliko ŠTETNA - Izaziva ZAVISNOST i razara BITAN vitamin, pa otkrio NAČIN za ostavljanje iste

Svake godine, organizacije i pojedinci širom sveta skreću pažnju na tekuću pandemiju HIV-a, podsećaju nas na neophodnost edukacije, prevencije, testiranja i smanjenja stigme povezane s HIV-om. Takođe, ističu važnost ulaganja u istraživanje i inovacije kako bismo unapredili terapije i razvili efikasne strategije suzbijanja epidemije.

Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a poziva nas da se angažujemo kao globalna zajednica, pružimo podršku onima koji su pogođeni ovim virusom i radimo zajedno ka stvaranju sveta bez diskriminacije i stigme prema osobama koje žive s HIV-om.

Ovogodišnji Dan borbe protiv AIDS-a u Srbiji dočekujemo s podatkom da 3.250 osoba živi sa HIV-om u našoj zemlji, pri čemu polovina zaraženih prebiva u Beogradu. U globalnom kontekstu, prema informacijama Svetske zdravstvene organizacije, tokom prošle godine zabeleženo je 1.3 miliona novih slučajeva HIV infekcije širom sveta. Nažalost, u istom periodu, 630 hiljada ljudi je izgubilo bitku sa posledicama ovog virusa.

U Srbiji postoji nekoliko aktivnih udruženja posvećenih borbi protiv HIV/AIDS-a, igrajući ključnu ulogu u podršci osobama koje žive sa HIV-om, edukaciji javnosti i promociji preventivnih mera. Sva ova udruženja ukazuju na iste probleme - stigmatizaciju i diskriminaciju osoba obolelih od HIV/AIDS infekcije.

- Ravnopravnost i solidarnost prema osobama koje imaju HIV je neophodna zbog niskog nivoa društvene svesti o HIV-u i osobama koje imaju HIV, što u stvarnosti stvara povećanje predrasuda. Zbog straha od stigme i diskriminacije, osobe sa HIV-om su često izolovane iz društvenih procesa što dovodi do ekstremne socijalne ugroženosti, poručuje Đurica Stankov, predsednik Saveza udruženja pacijenata Srbije, koji se bavi edukacijom društva o HIV/AIDS infekciji.

Udruženje Crvena linija koje je punopravni član USOP-a ( Unija organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om), skreće pažnju i na problem unutrašnje stigmatizacije obolelih od ovog virusa:

- Nažalost, stigma i diskriminacija su i dalje jedan od vodećih problema kojima su pogođene osobe koje žive sa HIV-om. S druge strane, usled stigme i diskriminacije, kod osoba sa HIV-om uzročno posledično dolazi do unutrašnje stigme, odnosno do straha od osude i diskriminacije od strane drugih i može duboko da utiče na način na koji osobe koje žive sa HIV-om vide sebe, izlaze na kraj sa svojim HIV statusom i ostvaruju svoja prava na lečenje i druge društvene koristi, navodi Goran Kljajić, predsednik udruženja Crvena linija i dodaje:

- Unutrašnja stigma ima veliki uticaj na mentalno zdravlje, utiče na njihovo ponašanje, izaziva povlačenje od ljudi, prijatelja, porodice i aktivnosti. Unutrašnja stigma može dovesti do toga da ljudi ne traže negu; višeg nivoa depresije; nižeg nivoa obelodanjivanja svog HIV pozitivnog statusa; niži kvalitet života; nisko samopoštovanje; smanjene samoefikasnosti;  i dovesti u pitanje pridržavanje tretmana lečenja.

- Obe dimenzije zajedno mogu duboko da utiču na prevenciju HIV-a, lečenje i negu, rezultirajući kontinuiranim rizičnim ponašanjem i ne traženjem pomoći. Najveći uzrok stigme u današnje vreme su nedovoljna informisanost i edukacija o uspešnosti lečenja i prevenciji HIV infekcije.

Značaj rane prevencije i lečenje

Lečenje osoba zaraženih HIV-om predstavlja kompleksan proces koji uključuje medicinske intervencije, emotivnu podršku i edukaciju. Zahvaljujući značajnim napretcima u medicinskim istraživanjima, dostupnost i efikasnost terapije za HIV su znatno unapređene tokom poslednjih decenija.

- Dostupnost lečenja i medikamentozne terapije je poboljšano 2018. godine stavljanjem novih inovativnih lekova na pozitivnu listu. Testovi, reagensi i aparati za dijagnostiku i praćenje progresije HIV infekcije i imunološkog stanja su dostupni i osobe sa HIV-om imaju mogućnost da dvaput tokom godine urade potrebne analize, kažu iz Saveza udruženja pacijenata Srbije.

Rana dijagnoza HIV-a igra ključnu ulogu u uspešnom lečenju. Što se bolest ranije identifikuje, to je efikasnije lečenje i manja verovatnoća prenosa virusa na druge. Redovno testiranje na HIV je od suštinske važnosti, posebno u populacijama s povećanim rizikom.

- Jedino testiranjem na HIV se može utvrditi eventualno prisustvo virusa u krvi, a pravovremenim otkrivanjem infekcije i započinjanjem lečenja na vreme, kao i redovnim uzimanjem terapije, sprečava se dalje širenje HIV-a i oboljevanje odnosno umiranje od AIDS-a, navodi predsednik udruženja Crvena linija.

Ovakav stav potvrđuje i dr Dragica Gočanin Pejčić, spec. ginekologije i akušerstva navodeći da je danas medicina na mnogo većem nivou nego ranije, te da se zahvaljujući inovativnim lekovima sprečava širenje infekcije HIV virusom i omogućava remisija bolesti:

- Razvojem medicine razvili su se i inovativni lekovi koji se u fazama remisije koriste u kućnim uslovima, pa obolele osobe mogu nesmetano da žive i rade, kaže doktorka Dragica i dodaje: - Bolest se ne može izlečiti, ali se može držati pod kontrolom i omogućiti prosečan životni vek.

HIV je danas hronična nezarazna bolest

- Zahvaljujući razvoju medicine, HIV pozitivne osobe u današnje vreme koje se leče i redovno uzimaju terapiju, nisu zarazne i mogu da žive normalan ljudski vek, da imaju partnere, porodicu i zdravo potomstvo, navodi Goran Kljajić i dodaje:

- HIV je danas hronična nezarazna bolest, kao što npr. hipertenzija i dijabetes. Međutim, zbog terapije koja se koristi u Srbiji ovi pacijenti često upravo dobiju neku od pridruženih bolesti (komorbiditet).

- Na infektivnim klinikama oba univerzitetska klinička centra, Srbije i Vojvodine, uspešno leče HIV pozitivne osobe. Više od 90% ovih pacijenata imaju uspešnu virusnu supresiju, odnosno pacijenti praktično nemaju virus u krvi što znači da nisu zarazni i ne mogu da prenesu HIV drugim osobama. To se pre svega postiže ranim otkrivanjem infekcije putem testiranjem na HIV, zatim momentalnim započinjanjem lečenja, kao i redovnim uzimanjem terapije od strane pacijenata.

Međutim, i pored adekvatnog lečenja i velike stope uspešnosti, diskriminacija se ogleda i u neadekvatnosti medicinskih institucija, ili čak odbijanjem lekara da leče pacijente sa HIV/AIDS virusom:

- Osobe koje imaju HIV, kao i svaki drugi ljudi, imaju i druge zdravstvene potrebe zbog kojih moraju da se leče u drugim institucijama koje nisu usko specijalizovane za lečenje HIV infekcije. Usled saznanja da je osoba inficirana HIV-om, pojedini lekari odbijaju da leče pacijente čime se opet dovodi u pitanje zdravstveno stanje pacijenata i krši lekarska etika, kažu iz Saveza pacijenata i dodaju:

- Sve ove posledice sprečavaju mnoge osobe da odu na testiranje, čime oklevaju da utvrde svoju potencijalnu HIV infekciju, diskutuju i upražnjavaju bezbedan seks, potraže neophodnu pomoć, otkriju svoju HIV infekciju i podvrgnu se uzimanju dostupne terapije koja poboljšava kvalitet življenja, produžava životni vek bez bolesti čime osobe koje imaju HIV ostaju produktivne.

Kako naš zakon vidi obolele od HIV/AIDS virusa

Kao poseban problem nameće se i pitanje socijalne zaštite starije generacije obolele od virusa, te pitanje radne sposobnosti, odnosno zakonske regulative obolelih, a Đurica Stankov ističe:

- Iako postoje napori za obezbeđivanje adekvatne socijalne zaštite svim delovima populacije u Srbiji, u ovom momentu ne postoji ni jedan specifičan program za pružanje socijalne zaštite starijoj populaciji koja ima HIV infekciju. Međutim, starija osoba koja ima HIV infekciju može iskoristiti prava na socijalnu pomoć koja su dostupna i svim ostalim licima koji spadaju u tu grupu populacije.

- U zakonima Srbije se ne pominju osobe koje imaju HIV infekciju ili AIDS, osim u diskriminatornoj normi krivičnog zakona koja nepotrebno eksponira ljude sa HIV infekcijom u negativnom kontekstu time što postoji poseban član koji se odnosi na to da će se kazniti kaznom i do sedam godina zatvora osoba koja ima HIV i prenese ga drugoj osobi. Ta norma ne samo da je diskriminatorna nego je i štetna jer sprečava ljude da obelodane najbližima da imaju HIV. Iz tog razloga je potrebno da se briše ili menja postojeći član 250 Krivičnog zakonika u vezi sa prenošenjem HIV infekcije.

- Pojam invalidnosti osoba koje imaju HIV infekciju ili AIDS nije regulisan u potpunosti niti jednim zakonom ili pravilnikom, što dodatno ostavlja prostora donosiocima odluka, lekarskim komisijama za procenu radne sposobnosti i drugima, da po svojoj volji i ličnom nahođenju donose odluke o tome da li je osoba koje imaju HIV infekciju, obolela od AIDS-a, zapravo bez potpune radne sposobnosti i da li ima status invalida. Usmena, načelna preporuka naših lekara je da osoba koje je samo nosilac HIV infekcije može biti radno sposobna ukoliko nema kliničkih manifestacija bolesti, dobro se oseća zdravstveno i nema nikakvih smetnji, 

- Ovo su sve prava ali i potrebe koje osobe koje imaju HIV infekciju ili AIDS, imaju, ali koja nisu definisana zakonom. Na taj način se dešava u praksi da ista osoba bude proglašana radno nesposobnom i prestane sa radom, stekne invalidsku penziju, ali prilikom zahteva za ostvarivanje drugih prava na osnovu invalidnosti, biva odbijena uz obrazloženje da se HIV infekcija ne smatra invaliditetom.

Problemi osoba koji žive sa HIV/AIDS virusom su mnogostruki upravo zbog diskriminatornog odnosa i stigmatizacije društva u kom je i u 21. veku i dalje tabu tema sekualno vaspitanje, a HIV je usko povezan sa seksualnim zdravljem svih nas.