Žene su UGROŽENIJE! Ovo su svi SIMPTOMI POSTKOVIDA, mnoge ne biste povezali sa ovom bolešću i nije samo umor
Studija objavljena prošle nedelje u prestižnom časopisu "Science" baca svetlo na bolest identifikacijom potencijalnog biomarkera u krvi za otkrivanje dugog kovida. Istraživanje ne rešava sva pitanja oko dugog kovida, ali podržava dokaze da imuni sistem igra ključnu ulogu u bolesti.
Prošle su skoro četiri godine od izbijanja pandemije koja je zarobila svet. Oko 780 miliona ljudi je zaraženo, a sedam miliona je umrlo. Uprkos tome što je korona virus sada pod kontrolom, postkovid ili long kovid, koji prati više od 200 simptoma, i dalje opterećuje milione ljudi i zdravstveni sistem, kako u svetu, tako i u Srbiji.
Naučnici još pokušavaju da dešifruju šta se krije iza ove bolesti. Studije različito definišu problem, pa jedne ukazuju na imunološku disfunkciju, druge govore o rezervoaru virusa koji se kriju u telu, dok je treće povezuju sa upornom upalom. Ipak, iz meseca u mesec, iz dana u dan, saznajemo nešto novo o postkovidu, ali i o načinu kako da se borimo sa njim.
Na pragu test za postkovid
Studija objavljena prošle nedelje u prestižnom časopisu "Science" baca svetlo na bolest identifikacijom potencijalnog biomarkera u krvi za otkrivanje dugog kovida. Istraživanje ne rešava sva pitanja oko dugog kovida, ali podržava dokaze da imuni sistem igra ključnu ulogu u bolesti.
Istraživači sugerišu da njihov nalaz može poslužiti kao biomarker za otkrivanje dugog kovida.
- Postoje kompanije koje razvijaju inhibitore komplementa. Trenutno se koriste za veoma retke imunološke bolesti koje utiču na bubrege ili mišiće, na primer. Ali ova studija bi mogla da ih podstakne da razviju jednostavniji test koji bi potom mogao da se koristi u bolnicama za poboljšanje dijagnoze dugotrajnog kovida.
Ukazuje na OZBILJNE BOLESTI - Evo šta znači kada stalno imate ZUJANJE u UŠIMA, ne ignorišite ovo stanje
Smršala čak 45 KILOGRAMA - Pedesetogodišnja DOKTORKA OTKRILA svoj REŽIM ishrane, zasniva se na TRI PRINCIPA
Pogađa i mlađe i starije
Stručnjaci širom sveta su skoro jednoglasni u stavu da je sada mnogo opasniji od kovida - postkovid. I da skoro svi imaju manje ili veće šanse da ga “dobiju”, bilo da se radi o mlađim ili starijim ljudima, a posebno ako su više puta preležali korona virus.
- Nema više pravila da li je neko mlađi ili stariji. Dolaze ljudi i tvrde kako ne prepoznaju sebe, kako im se nešto dogodilo, a ne znaju o čemu se radi. Onda lekar uzima anamnezu, ispituje da li je osoba imala kovid i od čega boluje. Kod mlađih su najčešći srčani problemi, kod starijih demencija - objasnio je situaciju pre nekoliko meseci dr Aleksandar Stojanović, direktor DZ “Palilula” u Beogradu.
On je istakao da se građani često javljaju lekarima, a da ni ne znaju o čemu je reč i posebno upozorava da simptomi koji se vezuju za starije, poput demencije, pogađaju i ljude od 40-50 godina.
Prema rečima epidemiologa, neizbežno je da se zarazimo drugi, treći i četvrti put. Što je virus duže oko nas, to će biti više reinfekcija. Ipak, bez obzira na to koliko će one biti jake, da li će vas slomiti i naterati nedelju dana da budete u krevetu, ili ćete sve preboleti sa nogu, postoji opasnost od pojave postkovid sindroma.
Umor, depresija, nesanica...
Epidemiolog dr Nebojša Bohucki, iz Zavoda za javno zdravlje u Subotici, rekao je za "Blic" da postoji šarenilo kliničke slike, te više od 50 različitih simptoma kada je pitanju postkovid.
- Generalno su među simptomima postkovida najzastupljeniji osećaj slabosti, umor u svakodnevnom životu, ne samo ličnom, već i na profesionalnom planu. U mentalnoj sferi zanimljivi su neurološki problemi, slaba koncentracija, loša bistroća uma, depresija, problemi sa spavanjem, glavobolje - kaže dr Bohucki.
Od opasnijih stanja tu su srčane bolesti i kardiovaskularne smetnje, odmah uz respiratorne postkovid simptome.
- Radi se o nelagodnosti u grudnom košu, kratkoći daha, a uočljiv je i ubrzani rad srca. Kod pojedinih ljudi to može da traje nedeljama i mesecima, a kod nekih i duže od godinu dana - objašnjava dr Bohucki.
Tri simptoma za dijagnozu
Prema rečima prof. dr Branislava Milovanovića, neurokardiologa sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, postkovid se sada promenio u odnosu na prve godine pandemije.
- Sada je upravo ta pandemija postkovida i morate da imate tri simptoma, morate da imate novonastali umor koji traže duže od šest meseci ili po novoj klasifikaciji, engleskoj, duže od tri meseca. Drugi simptom je poremećaj sna ili ne možete da spavate ili ste mnogo pospani u početku ili ustajete sa osećajem neosveženog spavanja i dalje ste umorni posle spavanja. Treći simptom je pad energije posle fizičkog napora. Ako se izložite nekom većem fizičkom naporu, samo drugi dan padnete i ne možete da funkcionišete - rekao je prof. dr Milovanović za RTS.
Objasnio je i da pored ta tri glavna simptoma postoje još dva: kognitivne probleme što je karakteristično za mlade osobe, kao na primer, problem sa pamćenjem, magla u glavi, slabija koncentracija, zaboravljanje... Kod velikog broja pacijenata dolazi do vrtoglavica i gubitka svesti. Kad se uradi dijagnostika, ne nađe se ništa, ali može da se javi anksioznost, fobije, strahovi, depresija, da igraju mišići...
Pet grupa postkovid pacijenata
Doktor Aleksandar Stojanović je naveo da postoji pet vrsta pacijenata koji se javljaju sa postkovid simptomima.
- Jedna vrsta pacijenata ima problem sa spavanjem, što inicira da njihov metalni sklop nije kao ranije. Onda imaju problem sa uznemirenošću i to se manifestuje na njihov imunitet. Druga grupa su pacijenti koji su imali teže oboljenje kovida, to su obično stariji pacijenti. Žale se na konstantan umor što se odražava na terapiju koju koriste, a to su uglavnom onkološki i kardiološki pacijenti i dijabetičari - rekao je dr Stojanović za Telegraf rs.
U treću i četvrtu kategoriju, kako kaže, spadaju pacijenti koji se uglavnom žale na brzo umaranje i uznemirenost, dok u poslednju - petu kategoriju, spadaju pacijenti koji su kovid preležali više puta i iz straha da ponovo ne obole, piju terapiju bez konsultacije sa lekarom što izaziva kontraindikacije.
- U treću kategoriju spadaju ljudi koji su imali kovid koji se manifestovao na krvnim sudovima što je dovelo do njihovog začepljenja i tromboze pa imaju slabiju cirkulaciju krvi. Četvrta kategorija su mladi ljudi koji su preležali kovid, a koji se sada manifestuje teškim disanjem, lupanjem srca, uznemirenošću, buđenje tokom noći i halucinacijama.
Otkriveno da utiče i na nastanak GERB-a
Interesantno je da su se na podužoj listi novih zdravstvenih rizika za koje postoji veća verovatnoća da će ih razviti osobe nakon preležanog kovida i dva digestivna problema: gastrointestinalna disfunkcija i gastroezofagealna refluksna bolest ili GERB.
Tim naučnika sa univerziteta u Kini, kako prenosi Telegraf, otkrio je da su čak i blage infekcije dovedene u vezu sa većim rizikom od digestivnih poremećaja. Studija objavljena u časopisu “BMC Medicine” pokazala je da je rizik od stanja poput peptičkih ulkusa, bolesti jetre, bolesti žučne kese i bolesti pankreasa bio veći do šest meseci nakon infekcije. Rizik od pojave GERB i gastrointestinalne disfunkcije bio je povećan najmanje godinu dana od zaraze kovidom.
Simptomi postkovida
- osećaj intenzivnog umora i iscrpljenosti
- poteškoće u disanju, kratkoća daha, bol u grudima
- bolovi u mišićima i zglobovima
- česte glavobolje i migrene
- nesanica, poremećaj spavanja
- poteškoće u koncentraciji, zaboravnost,
- gubitak mirisa i ukusa
- mučnina, povraćanje, dijareja, bolovi u stomaku
- osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca
- promene u krvnom pritisku
- promene na koži, poput osipa ili suvoće
- depresija i anksioznost
- krvni ugrušci, bol u nogama, promene u koagulaciji
Žene ugroženije od muškaraca
Prema jednom istraživanju, čije je rezultate objavio “Njujork post”, najugroženiji su ljudi starosti od 36 do 50 godina, češće žene nego muškarci, i 30 odsto njih nikad nisu imali značajnije zdravstvene probleme.
Kako su objasnili, u kategorije koje češće mogu da se suoče sa ovim problemima su oni koji se nisu vakcinisali protiv kovida, dijabetičari, ali i oni koji su imali Epštajn-Barov virus koji izaziva mononukleozu. Takođe, svi oni koji su morali da budu hospitalizovani zbog korone takođe spadaju u ugrožene, ali i oni siromašniji koji zbog virusa možda nisu bili u mogućnosti da odu na bolovanje.
Srbija Danas/ Blic
