SMRŠAJTE U 3 KORAKA: Doktorka Lena upozorava da VIŠAK KILOGRAMA u zrelom dobu povećava rizik od SMRTI za čak 30 odsto
Ako ste mislili da konačno možete da se opustite, sada je baš vreme kada treba da budete posebno pažljivi
Mislite da nekoliko kilograma viška nije opasno, posebni što ste u srednjim godinama i konačno možete sebi da date malo oduška i prestanete da jurite za savršenstvom. Međutim, nova studija pokazuje da bi baš oni mogli da izazovu ozbiljne komplikacije i čak povećaju rizik za preranu smrt.
Ojačaj IMUNITET pre jeseni: Evo kako da DETOKSIKUJEŠ organizam, SMRŠAŠ i povratiš ENERGIJU u isto vreme
Pripremite sada! KUVANI PARADAJZ ima bolji efekat na zdravlje nego sveži: ČUVA IMUNITET DO PROLEĆA, smanjuje rizik za MNOGE BOLESTI
Studija pokazuje da ljudi u 40-im i 50-im godinama sa nešto većim strukom ili nivoom krvnog pritiska, holesterola ili šećera imali su čak 30 odsto veću verovatnoću da umru ranije nego oni sa manje kilograma.
Imali su čak jednu trećinu više šansi da dožive srčani ili moždani udar u naredne tri decenije, a čak su oboljevali dve godine ranije od onih koji su bili mršaviji. Švedski istraživači su upozorili da je baš u srednjim godinama potrebno da o svome telu brinete najviše.
Dr Lena Lonber istakla je: - Najvažnije je da pazite na obim struka i budite fizički aktivni svaki dan. Većina ljudi živi sa blago povišenim nivoom krvnog pritiska, holesterola ili glukoze mnogo godina, ali se onda u jednom trenutku pojave simptomi koji zahtevaju zdravstvenu negu.
- Rezultati ove studije naglašavaju važnost ranog otkrivanja faktora rizika kako bi se mogle preduzeti preventivne akcije za sprečavanje srčanog udara, moždanog udara i prerane smrti.
Veliki broj ljudi živi sa metaboličkim sindromima - imaju dijabetes, visok krvni pritisak i gojaznost bez očiglednih simptoma.
Međutim, ova stanja mogu da oštete krvne sudove, a ukoliko osoba ima sva tri poremećaja, tada je posebno povećava rizik od koronarne bolesti srca i moždanog udara.
Studija, predstavljena na Kongresu Evropskog kardiološkog društva u Amsterdamu, razmatrala je kako metabolički sindrom utiče na životni vek ljudi.
Proučavali su oko 34 000 ljudi u 40-im i 50-im godinama koji su pohađali program kardiovaskularnog skrininga u Švedskoj između 1990. i 1999. godine.
Merila im se visina, težina, krvni pritisak, ukupan holesterol, glukoza u krvi i obim struka i kukova.
Nekih 5 084 (15 odsto) je ispunilo kriterijume za metabolički sindrom, a zatim je upoređeno sa zdravom kontrolnom grupom od 10.168 ljudi.
Više od četvrtine onih sa metaboličkim sindromom umrlo je u poređenju sa petinom njihovih zdravih vršnjaka. Takođe je bila 35 odsto veća verovatnoća da će imati nefatalne srčane i moždane udare. Prosečno vreme do prvog zdravstvenog poremećaja je bilo 16,8 godina u grupi sa metaboličkim sindromom i 19,1 godina u kontrolnoj grupi – razlika od 2,3 godine.
Profesor Sir Nileš Samani, medicinski direktor u Britanskoj fondaciji za srce, rekao je da je to pojačalo važnost praćenja zdravlja u ranoj odrasloj dobi.
- Važna poruka je da je moguće smanjiti rizik jednostavnim merama. Konzumiranje dobro izbalansiranih obroka, redovna fizička aktivnost i prestanak pušenja mogu pomoći da snizite krvni pritisak i holesterol i kontrolišete svoju težinu.
- Ako promene u načinu života nisu dovoljne, vaš lekar vas može posavetovati o lekovima koji mogu pomoći u smanjenju rizika.
