Da li su električni automobili zaista JEFTINIJI?
Električna vozila bez dileme poseduju izvesne prednosti u odnosu na ekvivalente s motorima SUS, vezano za operativne troškove. Zahtevaju jednostavnije održavanje iz prostog razloga što imaju manje pokretnih delova a i električna energija je jeftinija od benzina, piše Automotoshow
Međutim, da li to nužno znači da posedovanje električnog automobila odnosi iz džepa manje novca u poređenju s nekim konvencionalnim pandanom?
Kada je reč o električnim vozilima, teško je staviti u brojke koliko tačno morate da potrošite i koliko ćete uštedeti u poređenju s tradicionalnim automobilima. Sve to zavisi od mnogih faktora, uključujući i to gde živite, koje su cene benzina i električne energije i na koji način koristite svoje električno vozilo. Lako je prosto uporediti cene benzina i struje i brzopleto izvesti zaključke. Ipak, u igri je više faktora a stvari samim tim mogu lako postati složenije.
Mnogi ljudi su pravili slične greške, posebno u Evropi, kada su masovno u razmatranje uzimali kupovinu dizel automobila umesto benzinskog. Dizel gorivo je bilo jeftinije, a dizelaši su mahom mogli s punim rezervoarom da pređu veće distance. Samim tim, mnogi Evropljani su kupovali vozila pogonjena dizel motorima, uprkos njihovoj višoj startnoj ceni. Bili su toliko opsednuti troškovima za gorivo, da su bez problema davali mnogo veće sume za automobil kojim su morali da pređu stotine hiljada kilometara da bi kompenzovali razliku u ceni.
S električnim vozilima stvari izgledaju mnogo jasnije, budući da je „gorivo“ koje koriste mnogo jeftinije, a servis ni ne postoji u onom smislu kao kod konvencionalnih automobila, ako u sve ne ubrojimo sporadično menjanje kabinskog filtera i punjenje posude za tečnost za pranje vetrobrana. Naravno, pneumatici takođe moraju da se promene kada dotraju i kod električnih vozila i to bi otprilike bilo to. Čak i uz povećanje cena električne energije i marže koju uzimaju javne punionice, električni automobili su jeftiniji za eksploataciju, posebno kada se pune kod kuće.
Međutim, da biste uživali u električnom vozilu, najpre treba da ga priuštite, a tu stvari postaju „čupave“. Poput svega ostalog, i cene električnih automobila su značajno porasle. Najjeftiniji Tesla Model 3 u SAD košta 46.990 dolara, dok u Evropi za njega treba da se izdvoji 54.990 evra. Ukoliko se zadržimo na američkoj statistici, prosečna cena električnih vozila je u aprilu 2021. iznosila 51.532 dolara po podacima Kelley Blue Booka. Dakle, to je bilo pre nedavnog skoka cena, inflacije i nestašice sirovina, tako da na to treba dodati najmanje 10 odsto.
Isti izvor kaže da je prosečna cena za benzinski automobil iznosila 22.798 dolara, dok je prosečan kompaktni SUV/krosover koštao 31.033 dolara. Ukoliko u obzir uzmemo industrijski prosek, dolazimo do prosečne cene od 40.768 dolara (uključujući i elektromobile). Dakle, očigledno je da postoji značajan raskorak između prosečne cene električnih automobila i njihovih SUS pandana. Ako izvučemo prosečne vrednosti iz ove statistike, možemo da vidimo da prosečan automobil s motorom SUS dolazi s najmanje 2-4 godine „besplatnim“ gorivom zahvaljujući početnoj razlici u ceni.
Troškovi održavanja električnog vozila su zaista skromni, ali mogu neočekivano da skoče, u zavisnosti od stila vožnje. Naime, električni automobili su snažni i većina ubrzava poput performantnih sportskih automobila, što je razlog zbog kojeg ih ljudi voze kao da su zaista sportski. Naravno, to dovodi do bržeg habanja komponenti šasije. Električni automobili su takođe teži, što takođe doprinosi bržoj potrošnji elemenata ogibljenja, kao i pneumatika.
Pored toga, gume za električne automobile su takođe skuplje od regularnih, iz prostog razloga što moraju biti ojačane. I ne samo to, jer elektromobili koriste energetski efikasne pneumatike koji moraju biti tihi, što je razlog zbog kojeg sadrže specijalnu penu koja snižava buku. Sve to ih čini neizbežno skupljim od regularnih automobilskih guma.
Uzimajući sve navedeno u obzir, možemo uvideti da su električna vozila prilično blizu onih tradicionalnih u smislu troškova posedovanja. Naravno, jeftiniji su da se „napune“, ali je manji broj ljudi koji mogu da priušte neki elektromobil, što je razlog zašto samo 24 odsto Amerikanaca želi tako nešto u garaži. San o električnim automobilima jeftinim kao što su i benzinski ostaje samo puki san, očigledno, budući da cene baterija idu „u nebesa“.
