DA LI SU VODONIČNI AUTOMOBILI NOVA BUDUĆNOST? Pogledajmo šta su mu prednosti, a šta mane u odnosu na baterijski
Vodonik kao vrsta pogona.
To da će automobile u budućnosti pokretati elektromotori sada već nema nikakve dileme. Takođe, sasvim je izvesno da će to biti baterijski električni automobili. Ipak, sistem vodoničnih gorivnih ćelija se možda nameće kao optimalnije rešenje.
ČUVAJTE SE: Ako prepoznate OVE ZNAKOVE na vašem automobilu, ODMAH morate otići kod automehaničara
NOVA GENERACIJA TOJOTE: Subkompaktni SUV je iza ugla, Japanci su ovog puta PREVAZIŠLI sebe (VIDEO)
ODLAZAK U CRNU GORU VIŠE NEĆE BITI STRESAN: Odstranjuje se glavna crna tačka
Još ništa nije utvrđeno. Ne postoji "tradicionalni električni automobil" koji je postao nešto što se podrazumeva. Trenutno, proizvođači automobila istražuju i baterijske sisteme, a sada i sisteme sa čvrstim baterijama, i sisteme sa vodonikom, koji ima mnoge prednosti koje proizvođači automobila tek počinju da koriste.
Automobili na vodonik nikad ne moraju da se pune
Najočiglednija prednost vodonika je ta što nikada ne mora da se čeka da se automobil napuni. Rezervoar se može napuniti brzo kao i kod benzinaca. Mogućnost brzog dopunjavanja goriva čini automobile na vodonik boljim od električnih za vožnju na velike razdaljine. Takođe ih čini lakšim za posedovanje. Vlasnik ne mora da se svakodnevno opterećuje punjenjem automobila na vodonik.
Dok baterijski automobili moraju nekad da se pune i do 12 sati, a mogućnost dužeg putovanja, iz "cuga", zavisi od veličine same baterije.
Automobili na vodonik imaju duži domet
Automobili na vodonik imaju veći domet vožnje od električnih automobila na baterije. Prelaze oko 483-644 km s jednim rezervoarom vodonika. A što se tiče automobila na baterije, samo 14 modela može preći više od 400 km, najviše do 500 km pri jednom punjenju.
Automobili na vodonik su efikasniji
Najteži deo električnog automobila je baterija. S druge strane, sistem vodoničnih gorivih ćelija (uključujući rezervoar za vodonik) teži daleko manje od baterije. To znači da električni motor u automobilu na vodonik ne koristi ni približno toliko snage da pogura težinu vozila. Bez težine velike baterije, lakše je proizvesti automobil koji ostavlja utisak da je lagan i brz.
Pošto vodonične gorivne ćelije pokreću električni motor, dobijate isti "trenutni obrtni moment" kao električno vozilo na baterije. Ali s obzirom da motor ne mora da pomera tešku bateriju, sav taj obrtni moment može da vas zalepi za sedište.
Da li će vodonik zameniti benzin?
Ford je patentirao motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji sagoreva vodonik umesto benzina. Toyota je takođe razvila motor na vodonik za koncept Corolla Sport H2, koji je već testiran u trkama. Dok je još uvek u fazi istraživanja, motor na vodonik bi preuzeo sve razvoje u dizajnu motora kroz istoriju automobila i koristio ih uz čisto gorivo.
To bi privuklo one koji ne mogu da voze bez buke motora. Kao i kod automobila na vodonik sa gorivnim ćelijama, iz izduvne cevi bi izlazila samo voda, tačnije vodena para. Ovo bi pojednostavilo dizajn sistema za izduv. Katalizatori i drugi sistemi za emisiju izduvnih gasova su nepotrebni kada automobil emituje samo vodenu paru.
Kompanija navodi da je transportnoj industriji potrebno samo nekoliko vodoničnih stanica postavljenih duž transportnih ruta, što transport čini boljim načinom za početak usvajanja vodonika širom zemlje. Zanimljivo je da superautomobili sa sagorevanjem vodonika mogu biti izvodljiviji od, recimo, monovolumena na vodonik.
Jednostavno rečeno, nisu potrebne stanice za punjenje za automobile na vodonik. Nema potrebe da se rekonstruišu parking mesta za automobile na vodonik jer nikada ne moraju da se pune. Dok električni automobili zahtevaju od gradova da se prilagode dodavanjem stanica za punjenje na parkinge, automobilima na vodonik takav smeštaj nije potreban.
Automobil na vodonik se prirodno uklapa svuda gde već postoje putevi. Takođe je vredno napomenuti da su automobili na vodonik (bilo da ih pokreću električne gorivne ćelije ili motori sa unutrašnjim sagorevanjem) još uvek u ranoj fazi razvoja.
Takođe, treba napomenuti da vodonične gorive ćelije ne podrazumevaju eksploataciju litijuma, kobalta i drugih elemenata potrebnih za proizvodnju baterija, a čija eksploatacija, kada je ekologija u pitanju, praktično obesmišljava koncept elektromobilnosti.
Kako rade automobili na vodonik?
Način na koji gorivna ćelija funkcioniše je iznenađujuće jednostavan. Ona sadrži elektrolitičku membranu ispunjenu slobodno plutajućim protonima, koja je naslagana između dve suprotno naelektrisane elektrode. Pozitivno naelektrisana elektroda naziva se katoda, a negativno naelektrisana anoda. Sistem dovoda goriva automobila pumpa vodonik na negativno naelektrisanu elektrodu.
Katalizator deli dolazne atome vodonika na elektrone i protone. I elektroni i neutroni žele da prođu kroz elektrolitičku membranu do katode na drugoj strani, ali membrana propušta samo protone. Da bi stigli do katode, elektroni moraju da prođu dužu putanju kroz žice koje izlaze iz gorivne ćelije, što ih pogodno usmerava kroz motor automobila, stereo uređaj i sve ostalo.
Nakon pokretanja automobila, elektroni se konačno ponovo ujedinjuju sa protonima na katodi, preko koje takođe struji vazduh. Kiseonik u vazduhu reaguje sa elektronima i protonima iz razdvojenih atoma vodonika, formirajući vodu koja izlazi iz izduvne cevi automobila.
Da li se vodonik čini boljim izborom?
Ovo je uzbudljivo vreme za sve koji vole automobile. Elektromotor je na dobrom putu da zameni motor sa unutrašnjim sagorevanjem, iako su "električari" još uvek retkost na većini puteva. Za sada su automobili na baterije postali mejnstrim, dok su automobili na vodonik ostali ograničeni na nekoliko odabranih gradova sa stanicama za dopunu vodonika. Međutim, na mnogo načina, vodonik se čini boljim izborom za pogon automobila.
