Evo kako izgleda najaerodinamičniji VW (FOTO)
Lep izgled...
Aerodinamičke karakteristike postaju sve bitnije za proizvođače automobila, s obzirom na sve strože emisione standarde koje novi modeli moraju da zadovolje.
Konstruktori automobila su vrlo brzo shvatili da bolja aerodinamika vozila utiče na poboljšanje performansi ali i na smanjenje potrošnje goriva.
Rad na smanjenju otpora vazduha najpre je vezivan za trkačke automobile, ali su proizvođači još pre Drugog svetskog rata činili ozbiljne napore da i "civilna" vozila postanu aerodinamilčnija.
Pronađen Ferari koji je pripadao sinu Sadama Hueseina (VIDEO)
LJUBITELJI BRZINE U EUFORIJI: Nirburgring otvoren - narod totalno "poludeo" (VIDEO)
AJOJ BUDALE Policija ga zaustavila zbog PREBRZE VOŽNJE, a njegov izgovor nasmejao ih je do suza
I danas, u 21. veku, kada na smanjenje potrošnje goriva i emisije izduvnih gasova sve više utiče elektronika koja se ugrađuje u automobile, aerodinamika takođe igra važnu ulogu.
Ipak, najaerodinamičnije vozilo u Volkswagenovoj istoriji ne potiče iz 2019. ili 2020. godine, već je staro četiri decenije.
Reč je o ekperimentalnom lakom jednosedu koji je imao ozaku ARVW, a kod koga je koeficijent otpora vazduha iznosio svega 0,15.
Poređenja radi, Mercedes se 2018. pohvalio da njegova A klasa Sedan ima "najniži koeficijent otpora vazduha od svih produkcijskih automobila u svetu" i da on iznosi 0,22.
Impresivan rezultat su postigli i konstruktori hibridnog Volkswagena XL1, početkom prošle decenije, s obzirom da je taj automobil imao koeficijent otpora vazduha 0,189.
Kada je reč o aerodinamici, XL1 možda nije na nivou pomenutog Volkswagena ARVW, ali ide njegovim stopama.
Vratimo se, međutim, vozilu koje je u centru današnje priče. Volkswagenova ideja o eksperimentalnom automobilu ekstremno niskog koeficijenta otpora vazduha datira iz sedamdesetih godina kada je svet pogodila naftna kriza koja je uticala na skok cena goriva.
ARVW je imao visinu od samo 838 mm, dok je širina vozila iznosila 1.100 mm. Po svom izgledu i proporcijama, automobil je više ličio vozilo za obaranje nekog brzinskog rekorda.
Radi bolje aerodinamike, točkovi su bili skriveni unutar karoserije a ARVW je bio opremljen i pokretnim vertikalnim stabilizatorima na zadnjem delu karoserije, koji su pomagali vozilu da bude što stabilnije pri velikim brzinama.
Sama karoserija je bila izrađena od fiberglasa i ugljeničnih vlakana, a "šasija" je napravljena od aluminijuma, kako bi automobil bio što lakši.
Za pogon je upotrebljen 6-cilindarski 2.4-litarski turbo-dizelaš sa 180 konjskih snaga (132 kW), a motor se nalazio iza vozača i pokretao je zadnje točkove.
S obzirom da je reč o eksperimentalnom vozilu, Volkswagen je testirao i njegov brzinski potencijal, pa je 1980. na čuvenoj test-stazi Nardo zabeležena brzina od 355 km/h, dok je kasnije ovaj rezultat poboljšan na čak 362 km/h.
