Ево како изгледа најаеродинамичнији VW (ФОТО)
Леп изглед...
Аеродинамичке карактеристике постају све битније за произвођаче аутомобила, с обзиром на све строже емисионе стандарде које нови модели морају да задовоље.
Конструктори аутомобила су врло брзо схватили да боља аеродинамика возила утиче на побољшање перформанси али и на смањење потрошње горива.
Рад на смањењу отпора ваздуха најпре је везиван за тркачке аутомобиле, али су произвођачи још пре Другог светског рата чинили озбиљне напоре да и "цивилна" возила постану аеродинамилчнија.
Пронађен Ферари који је припадао сину Садама Хуесеина (ВИДЕО)
ЉУБИТЕЉИ БРЗИНЕ У ЕУФОРИЈИ: Нирбургринг отворен - народ тотално "полудео" (ВИДЕО)
АЈОЈ БУДАЛЕ Полиција га зауставила због ПРЕБРЗЕ ВОЖЊЕ, а његов изговор насмејао их је до суза
И данас, у 21. веку, када на смањење потрошње горива и емисије издувних гасова све више утиче електроника која се уграђује у аутомобиле, аеродинамика такође игра важну улогу.
Ипак, најаеродинамичније возило у Volkswagenovoj историји не потиче из 2019. или 2020. године, већ је старо четири деценије.
Реч је о екперименталном лаком једноседу који је имао озаку ARVW, а код кога је коефицијент отпора ваздуха износио свега 0,15.
Поређења ради, Мерцедес се 2018. похвалио да његова А класа Седан има "најнижи коефицијент отпора ваздуха од свих продукцијских аутомобила у свету" и да он износи 0,22.
Импресиван резултат су постигли и конструктори хибридног Volkswagena XL1, почетком прошле деценије, с обзиром да је тај аутомобил имао коефицијент отпора ваздуха 0,189.
Када је реч о аеродинамици, XL1 можда није на нивоу поменутог Volkswagena ARVW, али иде његовим стопама.
Вратимо се, међутим, возилу које је у центру данашње приче. Volkswagenova идеја о експерименталном аутомобилу екстремно ниског коефицијента отпора ваздуха датира из седамдесетих година када је свет погодила нафтна криза која је утицала на скок цена горива.
ARVW је имао висину од само 838 mm, док је ширина возила износила 1.100 mm. По свом изгледу и пропорцијама, аутомобил је више личио возило за обарање неког брзинског рекорда.
Ради боље аеродинамике, точкови су били скривени унутар каросерије а ARVW је био опремљен и покретним вертикалним стабилизаторима на задњем делу каросерије, који су помагали возилу да буде што стабилније при великим брзинама.
Сама каросерија је била израђена од фибергласа и угљеничних влакана, а "шасија" је направљена од алуминијума, како би аутомобил био што лакши.
За погон је употребљен 6-цилиндарски 2.4-литарски турбо-дизелаш са 180 коњских снага (132 kW), а мотор се налазио иза возача и покретао је задње точкове.
С обзиром да је реч о експерименталном возилу, Volkswagen је тестирао и његов брзински потенцијал, па је 1980. на чувеној тест-стази Нардо забележена брзина од 355 км/х, док је касније овај резултат побољшан на чак 362 км/х.
