Prekoračili ste brzinu na autoputu, a mislite da niste primećeni? Ovo je dokaz da niste u pravu!
Dokaz da sistem merenja brzine između dve naplatne rampe na auto-putevima funkcioniše, redakcija Telegrafa je dobila od jednog svog čitaoca
Ako ste poslednjih godina vozili auto-putevima kroz Srbiju, mogli ste da primetite da se podatak o prosečnoj brzini kojom ste se kretali na određenoj deonici može videti na displeju na naplatnoj rampi, kao i na papirnom isečku koji ste na njoj dobili. Merenje prosečne brzine na auto-putevima u Srbiji počelo je da se primenjuje od 2018. godine, a izvodi se tako što se meri prosečna brzina kretanja vozila između naplatnih rampi, kada se pređeni put podeli sa vremenom potrebnim da se pređe rastojanje između dve rampe.
Ovi podaci se koriste da bi se nesavesnim vozačima izricale kazne za prekoračnje brzine, budući da prosečna brzina kretanja između dve naplatne rampe ne sme da bude veća od dozvoljene. To znači i da prosečno vreme prelaska deonice između dve naplatne rampe ne sme biti manje od minimalno propisane.
Dokaz da ovaj sistem zaista funkiconiše, redakcija Telegrafa dobila je čitaoca iz Beograda koji je od Policijske uprave Novi Sad dobio poziva da se javi kako bi dostavio podatke o osobi koja je upravljala (njegovim) vozilom. U pozivu stoji: "Navedeno vozio je dužinu deonice od 42,653 metra prešlo za 17 minuta i 16 sekundi, prosečnom brzinom do 148,2 kilometra na sat."
Za ovaj prekršaj predviđena je novčana kazna u iznosu od 5.000 dinara.
Iako ovakav sistem naplate kazni deluje kao efikasno rešenje, u praksi se više puta pokazalo da kazne za prekoračenje brzine ne prolaze na sudu zbog određenih "rupa u zakonu", na koje se vozači pozivaju.
Do toga dolazi kada vozači, jedan ili više njih u istom vozilu, "manipulišu" odnosom dužine pređene deonice, vremena potrebnog da se ona pređe i (nedozvoljenom) brzinom kojom su se kretali, ali i time ko je u vreme nastanka prekršaja bio za volanom. Ipak, činjenica da je kazna izbegnuta, ne znači da prekršaj nije napravljen...
