GDE SU SADA?
"Između dva zla, odabrano je manje" Nakon akcije "Sablja", njih dvojica su nestali bez traga - država ih sklonila na tajnu lokaciju i dala im novi identitet
Dvojica ključnih svedoka saradnika iz najvećih slučajeva u novijoj istoriji Srbije sklonjeni su na tajnu lokaciju u inostranstvu, gde žive pod potpuno novim identitetima.
Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine. Atentat na premijera izazvao je uvođenje vanrednog stanja u zemlji i sprovođenje policijske akcije pod nazivom "Sablja". Pre dve godine obeležena je 20. godišnjica njegovog ubistva, dok pojedini detalji o atentatorima i dalje privlače pažnju javnosti.
Na Radio-televiziji Srbije se trenutno emituje serija "Sablja", koja detaljno prikazuje događaje iz tog perioda i donosi novi pogled na jednu od najvažnijih akcija u novijoj srpskoj istoriji, a večeras nas očekuje poslednja epizoda serije.
Jedan od intrigantnih likova serije je Nenad Šare, zvani Škene, zaštićeni svedok u procesu za ubistvo Ivana Stambolića. U prethodnim epizodama, serija je prikazala Škenea u ključnom trenutku - vođenju istražitelja na Frušku goru, gde je otkriveno telo ubijenog Stambolića.
Ova scena, koja dramatizuje stvarni događaj iz policijske akcije, osvetljava značaj Škenea kao ključnog insajdera tokom istrage.
Đura Mutavi i Škene "sklonjeni u Ameriku"
Pre četiri godine, mediji su izvestili da su Miladin Suvajdžić, poznat kao Đura Mutavi (55), svedok saradnik u slučaju Đinđićevog ubistva, i Nenad Šare zvani Škene, zaštićeni svedok u procesu za ubistvo Ivana Stambolića, "sklonjeni u Ameriku". Kako se navodi, njihove identitete poznaju isključivo tajne službe zemlje u kojoj se nalaze.
- Đuri Mutavom je data mogućnost da uđe u program zaštite pod drugim identitetom. Najpre je promenio ime u Mladen Đurić, ali njegovo pravo ime i adresu znaju samo njegova uža porodica i služba za zaštitu svedoka države u kojoj živi. Čak i naša služba malo zna o njemu. On i Škene su u državi koja ima ugovor sa Srbijom, jer i mi njihove mafijaše pokajnike držimo pod nekim drugim identitetom. Koliko sam čuo, negde su u Americi. Obično im se ponude velike zemlje poput Amerike, Kanade i Australije. Tamo nemaju stalnu zaštitu. Nešto su plaćeni i imaju posao. To je najbolja varijanta za njih. Nema ih nigde, ne postoje više - rekao je za Alo izvor koji je učestvovao u istragama za ubistvo premijera Đinđića.
Uprkos kriminalnoj prošlosti, ovim osobama dodeljen je status zaštićenih svedoka. Na pitanje tadašnjeg sudije Specijalnog suda u Beogradu zašto je to tako, odgovoreno je da je između dva zla odabrano manje.
Miladin Suvajdžić, poznat kao Đura Mutavi, poslednji put se u javnosti pojavio tokom suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije. Tokom bekstva koristio je lažne dokumente na imena poput Zoran Ilić, Radenko Ilić, Boško Balać, Drago Ćerket, Dragan Obradović, Darko Petrović i Kojica Pavlica.
Od pripadnika JSO do zaštićenog svedoka u Americi
Sa druge strane, Nenad Šare, poznatiji kao Škene, ostaje još veća enigma u srpskoj javnosti. Kao nekadašnji pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO) i šef obezbeđenja Milorada Ulemeka Legije, Škene je postao ključni svedok saradnik u procesu za ubistvo Ivana Stambolića, pružajući neprocenjive dokaze o jednom od najmračnijih zločina u novijoj istoriji Srbije.
Njegovo svedočenje otkrilo je detalje događaja koji su potresli zemlju. Ivan Stambolić, nekadašnji predsednik Predsedništva SR Srbije, otet je 25. avgusta 2000. godine na Košutnjaku u Beogradu od strane petorice pripadnika JSO. Nakon otmice, odveden je na Frušku goru, gde je ubijen sa dva metka u potiljak. Telo mu je bačeno u jamu sa živim krečom, u pokušaju da se zločin zauvek sakrije.
Tokom policijske akcije "Sablja" 29. marta 2003. godine, Škene je odveo policiju na mesto gde je Stambolićevo telo zakopano, otkrivajući ulogu JSO u ovom stravičnom zločinu. Njegovi iskazi bili su ključni u procesu koji je doveo do osuđujućih presuda protiv pripadnika JSO.
Misteriozni detalj sa Fruške Gore
Misteriju je dodatno podstakla činjenica da je na Frušku goru dovedena osoba sa fantomkom na glavi, koja je insistirala da joj se fantomka ne skida, navodeći da se plaši za bezbednost svoje porodice. Međutim, u tom trenutku, Škene nije imao decu. Takođe, tokom ispitivanja nije želeo da odgovara na pitanja o identitetima trojice osoba koje su ubile Stambolića.
Škene se nakon Fruške gore pojavio samo još jednom, na suđenju za ubistvo Stambolića, gde je svedočio iza zatvorenih vrata, dalje produbljujući misteriju o njegovoj ulozi i saznanjima.
Gde je danas Nenad Šare Škene?
Danas, Škene živi pod novim identitetom u Americi, u zemlji koja ima sporazum sa Srbijom. Njegova lokacija i nova ličnost strogo su zaštićene, a informacije o njegovom životu poznate su samo malom broju ljudi.
Iako njegov doprinos rasvetljavanju zločina ostaje neosporan, Škenevo povlačenje iz javnosti dodatno podstiče interesovanje javnosti, ostavljajući mnoga pitanja neodgovorenima. Tajna njegovog života pod zaštitom i dalje intrigira, dok ostaje simbol jedne od najturbulentnijih epoha u srpskoj istoriji.
Otmica i ubistvo Ivana Stambolića
Ivan Stambolić je 25. avgusta 2000. godine otet na Košutnjaku u Beogradu od strane petorice pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO). Nakon otmice, prebačen je na Zmajevac na Fruškoj gori, gde je ubijen sa dva metka u potiljak. Njegovo telo zatim je bačeno u jamu sa živim krečom, kako bi se prikrili tragovi zločina.
Ključnu ulogu u otkrivanju ovog zločina imao je Nenad Šare, zvani Škene, koji je tokom akcije "Sablja" 29. marta 2003. godine odveo policiju do mesta gde je Stambolićevo telo zakopano. Njegovo svedočenje bilo je od presudnog značaja za rasvetljavanje detalja ubistva i otkrivanje uloge pripadnika JSO u ovom zločinu.
Proces za ubistvo Ivana Stambolića spojio se sa suđenjem za atentat na Vuka Draškovića u Budvi 2000. godine. Prvostepena presuda u ovom slučaju izrečena je 2005. godine, a počinioci su osuđeni na maksimalne kazne zatvora u trajanju od 40 godina.
Akcija "Sablja" - najopsežnija policijska operacija u novijoj istoriji Srbije
Akcija "Sablja" predstavlja jednu od najvećih i najznačajnijih policijskih operacija sprovedenih u Srbiji. Pokrenuta je 13. marta 2003. godine, dan nakon atentata na predsednika Vlade Zorana Đinđića. Ova akcija označila je prekretnicu u borbi protiv organizovanog kriminala u zemlji, a njen cilj bio je hapšenje i neutralisanje najopasnijih kriminalnih grupa koje su godinama ugrožavale bezbednost države i njenih građana.
Ubistvo Zorana Đinđića šokiralo je Srbiju i izazvalo uvođenje vanrednog stanja. Premijer, poznat po svom odlučnom stavu prema kriminalu i reformama koje je sprovodio, stradao je 12. marta 2003. godine u atentatu ispred zgrade Vlade Srbije. Istraga je brzo utvrdila da iza atentata stoje pripadnici ozloglašene Jedinice za specijalne operacije (JSO), poznate i kao "Crvene beretke", u saradnji sa kriminalnim zemunskim klanom.
Trajanje i obim akcije
Operacija "Sablja" trajala je 45 dana, tokom kojih je uhapšeno više od 11.000 osoba osumnjičenih za povezanost s organizovanim kriminalom, korupcijom, i teškim krivičnim delima. Među privedenima su se našli i pripadnici zemunskog klana, lideri kriminalnih grupa, kao i osobe iz političkog i društvenog života povezane s ilegalnim aktivnostima.
Policija je sprovela brojne racije, zaplene oružja i narkotika, a veliki broj kriminalnih organizacija je razbijen. Akcija je obuhvatila gotovo celu teritoriju Srbije, uz intenzivnu medijsku pažnju i podršku javnosti.
Jedan od glavnih ciljeva akcije bio je hapšenje Milorada Ulemeka Legije, komandanta JSO-a, i Dušana Spasojevića, vođe zemunskog klana. Dok je Legija mesecima izbegavao hapšenje i kasnije se sam predao, Dušan Spasojević i njegov saradnik Mile Luković Kum ubijeni su 27. marta 2003. godine u obračunu s policijom u Meljaku.
Među značajnijim rezultatima akcije izdvajaju se:
- Razbijanje zemunskog klana: Ova kriminalna grupa, koja je godinama vladala podzemljem Srbije, praktično je uništena. Većina njenih pripadnika je uhapšena, a vođe su eliminisane.
- Reforma bezbednosnih službi: Akcija je ukazala na duboke probleme unutar policije, vojske i pravosudnog sistema, što je dovelo do smene mnogih funkcionera i postavljanja temelja za reformu.
- Podrška javnosti: "Sablja" je imala široku podršku građana, koji su u njoj videli nadu za obračun s korupcijom i kriminalom.
Iako je akcija "Sablja" naišla na pohvale zbog obračuna s organizovanim kriminalom, nije prošla bez kontroverzi. Organizacije za ljudska prava kritikovale su masovna hapšenja i privođenja, tvrdeći da su neka od njih bila bez adekvatnih dokaza. Takođe, vanredno stanje i ograničavanje pojedinih građanskih prava izazvali su debatu o metodama sprovođenja pravde.
Značaj akcije u srpskoj istoriji
Akcija "Sablja" ostavila je dubok trag u savremenoj istoriji Srbije. Ona se i danas smatra simbolom odlučne borbe protiv kriminala, ali i opomenom o složenosti reformi u društvu. Uprkos kritikama, mnogi ističu da je akcija bila neophodna za stabilizaciju države nakon atentata na premijera i kao prekretnica u obračunu sa kriminalnim strukturama koje su godinama delovale bez kazne.
"Sablja" je pokazala snagu države kada se odluči da se suoči s problemima koji je urušavaju, ali i cenu koju društvo plaća u takvim trenucima. Njena zaostavština i dalje izaziva polemike, ali ostaje primer jedne od najopsežnijih akcija u regionu.
