"Између два зла, одабрано је мање" Након акције "Сабља", њих двојица су нестали без трага - држава их склонила на тајну локацију и дала им нови идентитет

Председник Владе Србије Зоран Ђинђић убијен је 12. марта 2003. године. Атентат на премијера изазвао је увођење ванредног стања у земљи и спровођење полицијске акције под називом "Сабља". Пре две године обележена је 20. годишњица његовог убиства, док поједини детаљи о атентаторима и даље привлаче пажњу јавности.

На Радио-телевизији Србије се тренутно емитује серија "Сабља", која детаљно приказује догађаје из тог периода и доноси нови поглед на једну од најважнијих акција у новијој српској историји, а вечерас нас очекује последња епизода серије.

Један од интригантних ликова серије је Ненад Шаре, звани Шкене, заштићени сведок у процесу за убиство Ивана Стамболића. У претходним епизодама, серија је приказала Шкенеа у кључном тренутку - вођењу истражитеља на Фрушку гору, где је откривено тело убијеног Стамболића.

Ова сцена, која драматизује стварни догађај из полицијске акције, осветљава значај Шкенеа као кључног инсајдера током истраге.

Ђура Мутави и Шкене "склоњени у Америку"

Пре четири године, медији су известили да су Миладин Сувајџић, познат као Ђура Мутави (55), сведок сарадник у случају Ђинђићевог убиства, и Ненад Шаре звани Шкене, заштићени сведок у процесу за убиство Ивана Стамболића, "склоњени у Америку". Како се наводи, њихове идентитете познају искључиво тајне службе земље у којој се налазе.

- Ђури Мутавом је дата могућност да уђе у програм заштите под другим идентитетом. Најпре је променио име у Младен Ђурић, али његово право име и адресу знају само његова ужа породица и служба за заштиту сведока државе у којој живи. Чак и наша служба мало зна о њему. Он и Шкене су у држави која има уговор са Србијом, јер и ми њихове мафијаше покајнике држимо под неким другим идентитетом. Колико сам чуо, негде су у Америци. Обично им се понуде велике земље попут Америке, Канаде и Аустралије. Тамо немају сталну заштиту. Нешто су плаћени и имају посао. То је најбоља варијанта за њих. Нема их нигде, не постоје више - рекао је за Ало извор који је учествовао у истрагама за убиство премијера Ђинђића.

Упркос криминалној прошлости, овим особама додељен је статус заштићених сведока. На питање тадашњег судије Специјалног суда у Београду зашто је то тако, одговорено је да је између два зла одабрано мање.

Миладин Сувајџић, познат као Ђура Мутави, последњи пут се у јавности појавио током суђења за убиство Славка Ћурувије. Током бекства користио је лажне документе на имена попут Зоран Илић, Раденко Илић, Бошко Балаћ, Драго Ћеркет, Драган Обрадовић, Дарко Петровић и Којица Павлица.

Од припадника ЈСО до заштићеног сведока у Америци

Са друге стране, Ненад Шаре, познатији као Шкене, остаје још већа енигма у српској јавности. Као некадашњи припадник Јединице за специјалне операције (ЈСО) и шеф обезбеђења Милорада Улемека Легије, Шкене је постао кључни сведок сарадник у процесу за убиство Ивана Стамболића, пружајући непроцењиве доказе о једном од најмрачнијих злочина у новијој историји Србије.

Његово сведочење открило је детаље догађаја који су потресли земљу. Иван Стамболић, некадашњи председник Председништва СР Србије, отет је 25. августа 2000. године на Кошутњаку у Београду од стране петорице припадника ЈСО. Након отмице, одведен је на Фрушку гору, где је убијен са два метка у потиљак. Тело му је бачено у јаму са живим кречом, у покушају да се злочин заувек сакрије.

Током полицијске акције "Сабља" 29. марта 2003. године, Шкене је одвео полицију на место где је Стамболићево тело закопано, откривајући улогу ЈСО у овом стравичном злочину. Његови искази били су кључни у процесу који је довео до осуђујућих пресуда против припадника ЈСО.

Шкене се након Фрушке горе појавио само још једном, на суђењу за убиство Стамболића, где је сведочио иза затворених врата, даље продубљујући мистерију о његовој улози и сазнањима.

Где је данас Ненад Шаре Шкене?

Данас, Шкене живи под новим идентитетом у Америци, у земљи која има споразум са Србијом. Његова локација и нова личност строго су заштићене, а информације о његовом животу познате су само малом броју људи.

Иако његов допринос расветљавању злочина остаје неоспоран, Шкенево повлачење из јавности додатно подстиче интересовање јавности, остављајући многа питања неодговоренима. Тајна његовог живота под заштитом и даље интригира, док остаје симбол једне од најтурбулентнијих епоха у српској историји.

Акција "Сабља" - најопсежнија полицијска операција у новијој историји Србије

Акција "Сабља" представља једну од највећих и најзначајнијих полицијских операција спроведених у Србији. Покренута је 13. марта 2003. године, дан након атентата на председника Владе Зорана Ђинђића. Ова акција означила је прекретницу у борби против организованог криминала у земљи, а њен циљ био је хапшење и неутралисање најопаснијих криминалних група које су годинама угрожавале безбедност државе и њених грађана.

Убиство Зорана Ђинђића шокирало је Србију и изазвало увођење ванредног стања. Премијер, познат по свом одлучном ставу према криминалу и реформама које је спроводио, страдао је 12. марта 2003. године у атентату испред зграде Владе Србије. Истрага је брзо утврдила да иза атентата стоје припадници озлоглашене Јединице за специјалне операције (ЈСО), познате и као "Црвене беретке", у сарадњи са криминалним земунским кланом.

Трајање и обим акције

Операција "Сабља" трајала је 45 дана, током којих је ухапшено више од 11.000 особа осумњичених за повезаност с организованим криминалом, корупцијом, и тешким кривичним делима. Међу приведенима су се нашли и припадници земунског клана, лидери криминалних група, као и особе из политичког и друштвеног живота повезане с илегалним активностима.

Полиција је спровела бројне рације, заплене оружја и наркотика, а велики број криминалних организација је разбијен. Акција је обухватила готово целу територију Србије, уз интензивну медијску пажњу и подршку јавности.

Један од главних циљева акције био је хапшење Милорада Улемека Легије, команданта ЈСО-а, и Душана Спасојевића, вође земунског клана. Док је Легија месецима избегавао хапшење и касније се сам предао, Душан Спасојевић и његов сарадник Миле Луковић Кум убијени су 27. марта 2003. године у обрачуну с полицијом у Мељаку.

Међу значајнијим резултатима акције издвајају се:

1. Разбијање земунског клана: Ова криминална група, која је годинама владала подземљем Србије, практично је уништена. Већина њених припадника је ухапшена, а вође су елиминисане.
2. Реформа безбедносних служби: Акција је указала на дубоке проблеме унутар полиције, војске и правосудног система, што је довело до смене многих функционера и постављања темеља за реформу.
3. Подршка јавности: "Сабља" је имала широку подршку грађана, који су у њој видели наду за обрачун с корупцијом и криминалом.

Иако је акција "Сабља" наишла на похвале због обрачуна с организованим криминалом, није прошла без контроверзи. Организације за људска права критиковале су масовна хапшења и привођења, тврдећи да су нека од њих била без адекватних доказа. Такође, ванредно стање и ограничавање појединих грађанских права изазвали су дебату о методама спровођења правде.

Значај акције у српској историји

Акција "Сабља" оставила је дубок траг у савременој историји Србије. Она се и данас сматра симболом одлучне борбе против криминала, али и опоменом о сложености реформи у друштву. Упркос критикама, многи истичу да је акција била неопходна за стабилизацију државе након атентата на премијера и као прекретница у обрачуну са криминалним структурама које су годинама деловале без казне.

"Сабља" је показала снагу државе када се одлучи да се суочи с проблемима који је урушавају, али и цену коју друштво плаћа у таквим тренуцима. Њена заоставштина и даље изазива полемике, али остаје пример једне од најопсежнијих акција у региону.