Србијо, упамти име овог дечака: Мали геније из Ниша који осваја свет музиком

Прошле године почасна, ове године друга награда на Меморијалном такмичењу за младе композиторе "Андрија Чикић", у категорији од 10 до 14 година, отишла је у руке Богдана из Ниша.

Мало музичко ремек дело, за клавир и оркестар.

Изведено на Коларцу, а настало је у дечјој соби. Дело дванаестогодишњака. Није прво које потписује као композирор, набраја три.

- Број један је Рапсодија број један у х-молу, број два је Рапсодија стваралачке вештине у ц-молу, број три – Нотни пут у а-молу - каже млади композитор.

За његова дела прошле године почасна, ове друга награда.

- Ја мислим да Богдан заиста живи музику. Просто је невероватно колико је он срећан и задовољан док ствара“, наводи Богданова мама Љиљана Андрић.

- Ја стварам лепоту - задовољно је објаснио Богдан.

Воли и џез, јапанску културу, језик покушава да научи сам. Поздравља нас на италијанском, али каже да му је музика основа свега и он је њу донео у живот ове, иначе, не музичке породице.

- Богдан је наш живот испунио музиком у потпуности. Ми смо пре Богдановог другог рођендана сазнали да има проблем са слухом. Имао је обострано оштећење слуха и неко време носио слушне апарате. Кренуо је на музико терпију, из терапеутских разлога. На сву срећу, њему се слух потпуно вратио и он је од једног детета, за које нисмо знали да ли ће чути и говорити, постао апсолутни слухиста“, каже Богданова мама.

Нису знали да ће најпре заволети клавир.

- Мој избор је да волим Шопена, Бетовена, Моцарта - поручује Богдан.

- Он је, док је још био савим мали скидао композиције по слуху. Имамо млађе дете и она је одлучила да се опроба у музици - каже Богданова мама.

- Прво сам почела од брата, јер ми се много свиђало како он свира клавир. Хтела сам и ја да свирам, али сам одустала и изабрала сам виолончело - објашњава Богданова сестра.

Извор: Н1