Пуковник дао савет Србима: У случају нуклеарног рата ово понесите са собом
Спремите довољне залихе хране и воде за пиће за најмање 72 сата, укључујући конзервирани пасуљ, енергетске плочице, тестенине, лекове и таблете јода. Направите залихе кромпира, купуса, шаргарепе и конзерви болоњез соса. И, што је најважније, будите спремни да се сами сналазите! Овакви савети су издати у Шведској, Финској, Норвешкој, Немачкој, Великој Британији, Русији, па чак и у суседној Хрватској.
Страх од нуклеарног рата није заобишао ни Србију, због чега је председник Вучић недавно упозорио: "Потпуно смо неспремни, немамо довољно атомских склоништа!" Да ли су нам потребни коферчићи за судњи дан, да ли треба да резервишемо место у атомском склоништу и колико је реална опасност од нуклеарног рата, постају кључна питања.
Пуковник Миодраг Савић и Драган Петровић из Института за међународну политику и привреду у "Блиц уживо" истакли су да од нуклеарног напада не треба страховати, али да је потребан сталан опрез.
"Не треба страховати од нуклеарног напада, али морамо бити опрезни и пратити озбиљан приступ Европе у припремама за ванредне ситуације. Од 2006. године ми немамо организовану цивилну заштиту и грађани су препуштени сами себи. Део надлежности је прешао на сектор за ванредне ситуације, али је потребан организован систем цивилне заштите", каже пуковник Савић.
Напомиње да је важно инсистирати на обуци грађана за поступање у ванредним ситуацијама, не само током рата, већ и у случају звука сирене или потребе за евакуацијом у склониште, како би се сви грађани знали правилно понашати и заштитити.
Скандинавци, Немци, Британци се спремају за најгори могући сценарио. С друге стране Шпанци и Италијани као да долазе из неког другог света, а како истиче пуковник Савић, свака држава има свој начин размишљања.
"Скандинавци су први на удару и дефинишу неке ризике за могуће дејство са територије Русије. Издавањем брошура они подижу одбрамбене припреме становништва на највиши могући ниво. Србија мора да врати систем цивилне заштите из простог разлога што смо имали најмодернији систем, преузели су га Словенци, преузели су Хрвати, преузели су Румуни, преузели су Мађари. Ми једини немамо јединице цивилне заштите уопште", каже пуковник Савић.
Прво треба припремити склоништа у случају нуклеарног напада
"Прво што треба урадити, што Србија треба да уради, то је да припреми склоништа. Не штити вас јод, вода и храна од нуклеарног удара него склониште. Морате се склонити у атомско склониште које је од бетонског зида 1 метар и са челичним вратима од 20 до 30 центиметара, зато што то штити од гама зрачења. Јод не штити ништа од гама зрачења. Гама зрачење убија људе и оно пробија кроз зид, кроз све. Улази у све, осим у метар бетона и од њега штити само атомско склониште", каже Савић.
Гости "Блиц уживо" истичу важност предузимање личних мера заштите, али да не треба стварати непотребне фармаколошке залихе и неконтролисано узимати јод. И не треба се повиновати свим тим информацијама које долазе са Запада, наглашавају Петровић и Савић.
Према подацима које је саопштило Јавно предузеће "Склоништа", на простору наше државе постоји више хиљада склоништа, од којих је 1.442 на територији 48 општина поверено на управљање овом предузећу.
Од овог броја, чак 980 њих се налази на територији Града Београда на територији 15 градских општина. Најбројнији је Нови Београд са 244 склоништа, затим Раковица са 130 и Вождовац са 107. Ипак, склоништа на територији Барајева и Сурчина нису под управом овог јавног предузећа.
Према речима гостију "Блиц уживо" велики је проблем то што инвеститори више нису у обавези да граде склоништа.
"Раније, по закону о одбрани под надлежношћу Министарства одбране, сваки инвестициони објекат морао је имати склониште или уплатити 2% од грађевинске вредности у фонд јавног предузећа за склоништа ако је постојало блоковско склониште. На тај начин је финансирано јавно предузеће за склоништа у Србије", каже Савић.
Петровић и Савић напомињу да је важно од сада систематски приступити обуци грађана.
Према Уставу, грађани имају право на обуку и обавезу одбране. Потребно је спровести колективну едукацију, формирати јединице цивилне заштите опште намене и оспособити сваког грађанина. У прошлости су грађани имали комплете за личну заштиту, а иако смо то сматрали прошлим временом, сваки период носи своје ризике. Држава је дужна да обезбеди грађанима обуку, оспособљавање и увежбавање.
Ово је обавезно понети у случају опасности
У случају опасности, сваки члан домаћинства треба бити спреман да понесе следеће основне ствари, саветује пуковник Савић:
- Лична документа (лична карта, пасош)
- Најнужније лекове
- Минималне потрепштине за хитну евакуацију.
За превенцију, препоручује се припремити залихе хране и воде на адекватан начин, у складу са могућностима.
