Многи у овоме греше: Ево када се пали свећа на слави, ово је важан обичај који тада треба испоштовати

Сезона слава је започела, а са њом долази и низ обичаја које домаћини треба да поштују. 

Један од најважнијих обичаја односи се на славску свећу, са чијим паљењем многи нису у потпуности упознати.

Славска свећа се пали непосредно пре него што се пресече славски колач, на сам дан славе.

Домаћин се прво прекрсти, затим у молитви помене име своје крсне славе и Бога, целива свећу и пали је шибицом. 

Светлост свеће симболизује светлост Христове науке. 

Традиционално, свећа би требало да буде од правог воска, дужине 50-60 цм, мада њена величина може варирати у зависности од могућности домаћина.

Свећа се ставља у чирак (свећњак) и украшава на посебан начин. 

Гори током целог дана славе, а када се спали на неколико центиметара до свећњака, домаћин је гаси на специфичан начин: прекрсти се, узме чашу са вином, излије једну кафену кашичицу вина уз фитиљ свеће, чиме вино полако угаси пламен. 

Након тога, свећа и чирак се стављају пред икону или на друго посебно место у кући, где остају до следеће године. 

Током године, свећа се пали приликом кућних молитви.

Поред тога, многи се питају да ли је боље месећи славски колач или га наручити.

Како је недавно рекао отац Предраг Поповић, „славски колач треба да се меси светом водицом, јер он представља нашу жртву“. 

Он сматра да је модерни тренд наручивања колача из пекаре изгубио дубље значење, као и то да славље у ресторанима није прави начин обележавања славе, јер би слава требало да буде скромна и обележена у кућном окружењу.

Србија Данас/Ало