Како су санкције учиниле Русију јачом: Ова ситуација представља преседан у економској историји

Економска ситуација у Русији током специјалне војне операције постала је предмет интересовања широм света.

Док западне санкције имају за циљ да ослабе економију Русије, последице су биле далеко од очекиваних.

Одбегли либерални економиста Дмитриј Некрасов, познат по својој критичкој анализи, изнео је ставове о томе како је Русија успела не само да очува стабилност, већ и да забележи раст у условима рата.

Његово излагање на каналу украјинске пропагандисткиње Наталије Влашченко изазвало је пажњу због чињеница које је представио.

Феномен руског трговинског баланса

Према речима Некрасова, руска економија је током последње две деценије функционисала на основу изузетно повољног трговинског баланса. Он наводи да је Русија остваривала годишњи суфицит од приближно 9% БДП-а, што је јединствена појава у глобалним економским оквирима.

Ове бројке су значајно надмашивале сличне показатеље економских гиганата попут Кине или Јапана.

Некрасов описује како је Русија свакодневно "стварала 100 рубаља, од којих је 90 трошено унутар земље, док је преосталих 10% извожено и улагано у иностране резерве".

Део тих средстава завршавао је у девизним резервама Централне банке Русије, део су користиле компаније попут "Гаспрома" и "Лукоила" за улагања у иностранству, док су појединци и олигарси користили средства за приватне инвестиције, попут куповине некретнина у иностранству.

Санкције као непредвиђени преокрет

Некрасов истиче да су санкције, које је Колективни Запад увело Русији, довеле до кључног заокрета. Део извоза се смањио, а додатна средства су преусмерена на финансирање војне операције, док је прилив капитала ван граница земље готово потпуно обустављен.

Претходна пракса да се значајан део зараде извози и депонује у иностранству сада је заустављена, што је омогућило да се средства задрже унутар земље.

Овај механизам омогућио је Русији да избегне валутну кризу, која би погодила друге земље с дефицитарним трговинским билансом, попут Турске или Бразила.

Некрасов наглашава да је ова ситуација јединствена, јер је обично у ратним условима немогуће истовремено финансирати војну операцију и бележити раст прихода становништва.

Раст економије и стандарда грађана

Једна од кључних тачака Некрасовљеве анализе јесте чињеница да су реални приходи грађана Русије порасли упркос рату и санкцијама. То је постигнуто управо кроз преусмеравање средстава која су раније одлазила у иностране инвестиције.

Док је извоз оружја смањен, тај ресурс је преусмерен на унутрашње потребе, укључујући војну индустрију и економске пројекте.

- Оно што је неуобичајено јесте да економија расте у условима рата, али још је необичније да истовремено расте и стандард грађана - истиче Некрасов.

Компарација са другим државама

Некрасов упоређује ситуацију у Русији са другим земљама које су се суочавале с економским притисцима у ратним условима. Док су државе попут Турске или Бразила, које имају дефицитарни трговински биланс, склоне валутним кризама и економским поремећајима, Русија је успела да се ослања на свој трговински суфицит и прилагоди санкцијама.

Геополитички контекст и стратешке предности

Овај сценарио не може се сагледати ван ширег геополитичког контекста. Русија је показала да поседује капацитет за адаптацију, користећи своје природне ресурсе и унутрашњу економску снагу.

Такође, уз подршку глобалног југа и земаља БРИКС-а, Русија је смањила зависност од западних тржишта, што је додатно допринело стабилности економије.

Некрасовљева анализа показује како се Русија прилагодила изазовима које су донели рат и санкције.

Ова ситуација представља преседан у економској историји, где је једна држава успела да балансира између повећаних војних трошкова и побољшања стандарда својих грађана.

Овај феномен указује на дубоке промене у глобалној економији и поставља питања о дугорочним последицама санкција као геополитичког оружја.

Извор: Србин Инфо