Шокантна истина о убиству Ђинђића: Ово је био прави мотив атентата - није била освета, већ нешто друго

Серија Сабља, која се емитује на РТС-у, оживљава један од најдраматичнијих периода у модерној историји Србије - борбу против организованог криминала након атентата на премијера Зорана Ђинђића. 

Кроз приче о специјалном тужиоцу Јовану Пријићу, којег тумачи Горан Радаковић, и бројним другим актерима овог тешког времена, серија открива детаље о мотивима који су стајали иза убиства премијера.

У серији је јасно приказано како је атентат на Ђинђића био много више од обичног криминалног чина - то је био пажљиво испланиран политички потез са циљем преузимања власти у Србији. Премијерова ликвидација није била само начин да се елиминише политички противник, већ део ширег плана

Јован Пријић, којег у серији Сабља тумачи глумац Горан Радаковић, био је специјални тужилац за организовани криминал и аутор кључне оптужнице против атентатора на премијера Зорана Ђинђића.

Пријић је рођен 8. августа 1956. године у Београду, а основно образовање стекао је у Јараковцу код Зрењанина. Гимназију је похађао у Ковачици, док је дипломирао на Правном факултету у Београду.

Каријеру је започео 1980. године као правни приправник у Зрењанину, након чега је постао заменик општинског тужиоца. На тој позицији био је до 1992. године, уз кратку паузу током које је службовао у Призрену. Од 1992. до 1999. био је заменик окружног тужиоца у Зрењанину, а крајем 2000. постаје заменик републичког државног тужиоца за ратне злочине. Током ратова у бившој Југославији, служио је као резервни официр добровољац на разним ратиштима.

Прекретница у каријери - Сведочење Љубише Бухе Чумета

Републички јавни тужилац Синиша Симић именовао је Пријића 4. марта 2003. године за специјалног тужиоца са широким овлашћењима у борби против организованог криминала.

Пријић је тада узео кључни исказ од Љубише Бухе Чумета, првог сведока сарадника, о делима "земунског клана". Чуме се тада скривао у војној бази у Словачкој, где је побегао од чланова клана који су планирали његову ликвидацију. Дан пред атентат на премијера, Пријић се вратио из Словачке са Бухиним исказом, који је постао основа оптужнице против Душана Спасојевића Шиптара и других припадника клана за бројна убиства и злочине.

Убиство премијера и ванредно стање

На дан атентата, 12. марта 2003. године, Пријић је под притиском медијске кампање поднео оставку и повукао се у Зрењанин. Исте вечери, након убиства премијера Ђинђића испред Владе Србије, враћа се у Београд и преузима истрагу.

На основу Бухиног исказа и других доказа, полиција и Пријић идентификују припаднике Јединице за специјалне операције (ЈСО) и "земунског клана" као починиоце, што доводи до увођења ванредног стања и масовних хапшења.

Убиство премијера Зорана Ђинђића није било само чин освете или страха од правде - било је део пажљиво осмишљеног плана за преузимање власти у Србији. Главни актери, како је током суђења открио тужилац Јован Пријић, деловали су са јасним циљем: успоставити контролу над државом и осигурати слободу од закона.

Суђење и оптужница

Током суђења за убиство премијера, Пријић је у завршној речи 2007. године изнео закључке о мотивима атентата, указујући да су Улемек Легија и "земунски клан" деловали с циљем освајања власти и елиминације потенцијалних правних претњи. Навео је да је "земунски клан", уз подршку ЈСО, постао непријатељска организација која је циљала на државно руководство.

- Улемек је донео одлуку да се убије председник Владе Србије. Он је имао информацију да се за њега и Звездана Јовановића интересовао Хашки трибунал. Убиство Ђиндића је дело 'лажних ратника и лажних патриота'. Легија је у ликвидацији премијера видео могућност да елиминише опасност и од Хага и од хапшења за убиство Ивана Стамболића и од злочина на Ибарској магистрали, док је мотив Душана Спасојевића био страх од хапшења због убистава, отмица и дроге - рекао је тужилац и истакао:

- Сматрам да је то био ултимативни мотив, али главни мотив је био освајање власти. Крајњи циљ било је довођење на чело државе људи којима би клан могао да управља да би његови чланови наставили да се баве криминалом. Улемек је рачунао да би тим чином изазвао страх који би потпуно зауставио интересовање за њега и да би он у новој власти био постављен на високу функцију. Да није уведено ванредно стање, тај план би био остварен.

Клан предвођен Душаном Спасојевићем имао је сопствене интересе - страх од хапшења због злочина и потребу за очувањем криминалног царства. Међутим, како је тужилац истакао, мотив који је превагнуо био је потпуна контрола државе путем насилног застрашивања и намештања послушног руководства.

Пријић је још казао да је "земунски клан" настао почетком 2000., само захваљујући Улемеку, и да би без њега био просечна банда, као и многе друге. Уз подршку ЈСО, коју је назвао приватном Улемековом војском, клан је у новембру 2001. године постао непријатељско удружење.

- Председник Владе Србије убијен је 12. марта 2003. у 12.25 часова, испред улаза број пет у дворишту владе. Убио га је Звездан Јовановић, у то време помоћник команданта ЈСО, што је и признао 7. априла у преткривичном поступку када је рекао да је тако одлучио Легија, осмисливши акцију 'Stop Хагу' - закључио је тужилац.

Системски притисци

Године 2005., Пријић је смењен са места специјалног тужиоца, а на његово место долази Слободан Радовановић. Његов сарадник Милан Радовановић, који је учествовао у писању оптужнице, ухапшен је под сумњом за одавање државне тајне, а преминуо је 2006. године у затвору. Притисци су се наставили и на судију Марка Кљајевића, који напушта процес, док пресуду изриче судија Ната Месаровић 2007. године.

Јован Пријић, познат по избегавању медија и ретким обраћањима јавности, тренутно је у пензији, оставивши иза себе значајан траг у правосудном систему Србије.

Операција "Сабља"

Дана 12. марта 2003. године, атентат на премијера Србије Зорана Ђинђића покренуо је једну од најопсежнијих полицијских акција у историји земље – операцију "Сабља". Ова акција, која је трајала 42 дана, донела је ванредно стање, масовна хапшења и обрачун са организованим криминалом који је годинама доминирао Србијом. Ове драматичне догађаје, који су променили ток савремене српске историје, сада оживљава серија "Сабља", емитована на РТС-у.

Серија, кроз живописне ликове и аутентичне сцене, пружа дубок увид у догађаје који су обележили овај период.

Акција "Сабља", у којој је ухапшено преко 11.000 људи, укључујући најтраженије вође криминалног подземља попут Милорада Луковића Легије и Душана Спасојевића, постала је симбол обрачуна са наслеђем хаотичних деведесетих. Серија "Сабља" не само да прати кључне догађаје из овог периода, већ приказује и личне приче оних који су били у првим редовима борбе.