Мистерија која је остала неразјашњена: Где је нестало седиште из BMW-a након убиства Ђинђића? Од овог момента изгубио му се сваки траг

Зоран Ђинђић, тадашњи премијер Србије, убијен је 12. марта 2003. године у дворишту зграде Владе у Београду. Смртоносни метак погодио га је док је излазио из свог BMW аутомобила, модела 750иЛ, посебно прилагођеног за заштиту високих државних званичника. Аутомобил је имао специјалну панцирну заштиту, али упркос томе, Ђинђић је био изложен рањивом месту јер није био у седећем положају у тренутку напада. Најзанимљивији део у вези с овим возилом јесте мистериозно нестало седиште на ком је Ђинђић издахнуо, које је уклоњено током истраге и никада није враћено.

Нестанак седишта из Ђинђићевог аутомобила изазвао је бројне теорије завере и спекулације. Многи су доводили у питање разлоге за уклањање овог кључног дела возила, јер су експерти тврдили да би анализом седишта могло да се дође до важних доказа о околностима атентата.

Ни после 18 година од атентата на премијера Зорана Ђинђића, судбина крвавог седишта из возила у којем је издахнуо остаје неразјашњена. Седиште из BMW-a, регистарских ознака БГ 564-031, пребачено је на вештачење одмах након трагичног догађаја 12. марта 2003. године, али од тада му се губи сваки траг.

Где је нестало седиште?

Миле Новаковић, који је у време убиства премијера био на челу Управе криминалистичке полиције, изјавио је да Ђинђић није превезен у свом возилу, већ у сивој BMW пратњи, која је данас део поставке Музеја науке и технике у Београду.

- У тај ауто, на задње седиште, убачен је Зоран и одвезен у Ургентни, а црним аутомобилом којим је премијер дошао до владе превезен је његов возач Милан Веруовић. И он је превезен пре премијера. Што се тиче седишта, не знам шта се десило... Знам само да је ОУП Београд узео оба аутомобила на вештачење. Не знам ко је тада руководио криминалистичком техником. Иначе, оба аутомобила су власништво МУП Србије - истакао је једном приликом Новаковић.

Преузет ауто са замењеним седиштем

Јован Божиновић, саветник и конзерватор у Музеју науке и технике, тврди да је аутомобил преузет са новим задњим седиштем, јер је оригинално било у лошем стању: "Крв и бактерије би свакако уништиле то седиште временом", рекао је Божиновић, присећајући се да је аутомобил 2015. године преузет из подземне гараже у Светогорској улици.

Братислав Петковић, председник Заједнице музеја науке и технике, сматра да оригинално седиште није смело бити мењано јер је аутомобил део историје. "То седиште је имало историјску вредност и требало је остати нетакнуто", закључује Петковић, сматрајући да аутомобил представља важан историјски артефакт.

Операција Сабља

Дана 12. марта, Зоран Ђинђић, премијер Србије, постао је жртва атентата који је потресао целу земљу. Само петнаест минута након што су пуцњи одјекнули, новинари су се окупили испред зграде Владе, а грађани широм Србије пратили су са неверицом прве вести. Брзо су уследиле драстичне мере - полиција је блокирала Београд, сви аутомобили су детаљно претраживани, затворени су сви гранични прелази, а авио-саобраћај обустављен. Специјалне јединице Жандармерије из Новог Сада и Ниша кренуле су у дужим колонама ка престоници, а цела земља се нашла у ванредној ситуацији.

Неколико сати након атентата, на предлог Владе, председница Народне скупштине и в.д. председника Републике Србије Наташа Мићић прогласила је ванредно стање које је трајало 42 дана. Овај период био је обележен стрепњом, али и одлучношћу - започета је најопсежнија полицијска операција у историји Србије, названа "Сабља".

Хапшења и истраге без преседана

У данима након атентата, полиција је кренула у масовне акције хапшења широм Србије. Главни осумњичени био је земунски клан, а за лидерима криминалне групе издати су налози за хапшење. У медијима су убрзо освануле слике вођа клана - Милорада Луковића Легије, Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.

Убиство премијера Ђинђића било је повод за покретање оптужби против клана, који је већ дуго био под сумњом због бројних злочина. Међу њима су отмица и убиство Ивана Стамболића, убиство на Ибарској магистрали, покушај атентата на Вука Драшковића у Будви, као и организована трговина наркотицима и низ других кривичних дела која су укључивала коришћење насилних и терористичких метода.

Операција "Сабља" резултирала је хапшењем преко 11.000 особа, међу којима су били чланови криминалних група, али и особе из других сфера, попут судија, новинара, лекара, па чак и певача, који су на неки начин били повезани са криминалцима.

Обрачун са наслеђем организованог криминала

Током трајања операције, полиција је пронашла више од 1.200 комада ватреног оружја, укључујући митраљезе, ракетне бацаче, мине и друге врсте војног наоружања. Уз оружје су откривени и пригушивачи, ИЦ уређаји за ноћно осматрање, као и већа количина муниције. Поред заплене, на основу уредбе о предаји оружја, грађани су полицији предали више од 34.000 комада ватреног оружја и више од 1,7 милиона метака.

У склопу акције "Сабља", власти су се обрачунале и са нелегалним грађевинским објектима које су подизали чланови криминалних група. Један од најпознатијих примера било је рушење тржног центра у Шилеровој улици, који је био у власништву Душана Спасојевића и Милета Луковића.

Ове мере означиле су одлучну борбу државе против организованог криминала, у намери да очисти земљу од опасног утицаја криминалних организација и врати безбедност грађанима.