"Ово је ноћна мора Европе" Исход избора у САД одјекнуће широм глобуса! Свет у нервози ишчекује резултате, а многе државе су забринуте због ових сценарија

Свет не бира америчког председника, нити је за америчке бираче спољна политика пресудни фактор за њихов глас. Ипак, исход избора 5. новембра одјекнуће широм глобуса, у време кад је вредност америчког глобалног утицаја под знаком питања. Осетиће се на свим местима, од ратова у Украјини и Гази до климатских промена и глобалне трговине. Многи делови света стога са пажњом и ишчекивањем прате америчке председничке изборе.

Европа

Да ли ће у Белу кућу ући републиканац Доналд Трамп или демократа Камала Харис, то ће можда бити пресудно за Европу и евроатлантске савезе, као и највећи војни сукоб у Европи још од Другог светског рата. Значај Америке је у њеној економској и војној снази, као и савезима, од којих је најважнији онај евроатлантски – НАТО.

Док Харисова обећава посвећеност НАТО-у и Украјини, са Трампом то није извесно. Претио је да ће повући САД из НАТО, а у фебруару је рекао да се неће придржавати клаузуле о колективној одбрани и “охрабрио" Русију да “ради шта год пожели” и нападне било коју чланицу НАТО која не плаћа своје обавезе.

- Доналд Трамп је ноћна мора Европе, са одјеком његових претњи да ће се повући из НАТО-а у свачијим ушима - рекла је BBC-u Роуз Готемолер, бивша заменица генералног секретара алијансе.

Стога Европа, у сенци руског рата у Украјини који је почео у фебруару 2022, са нервозом прати америчке изборе.

- Највеће питање је национална безбедност што су за Европу, заиста, Украјина и НАТО. То двоје је повезано... Неки брину да ће Трамп, ако на пример крене да говори да не верује у НАТО или да неће бранити чланицу која не троши довољно на одбрану, поткопати кредибилитет НАТО-а и веру у Члан 5 (који каже да је напад на једну напад на све чланице). То води ка следећој стварној забринутости, а то је Украјина. Ако Украјина падне, Русија ће бити на граници Пољске – рекао је главни дипломатски дописник “Њујорк тајмса” из Европе Стивен Ерлангер.

Трамп и његови републиканци критикују обим америчке подршке Кијеву. Он је прошле године обећао да ће окончати рат у Украјини “убрзо након што освоји председништво” и тврди да му не би требало више од једног дана да реши сукоб.

НАТО подржава Украјину у рату против Русије, а Харис је рекла да ће та посвећеност остати ако она постане председница. Она сматра да је победа Украјине кључни интерес за националну безбедност САД. Многи посматрачи, међутим, указују да ће Харисова, ако победи на изборима, бити преокупирана домаћим планом и забринутија због Кине или Блиског истока, па да ће можда очекивати да Европљани више ураде сами за себе.

Блиски исток

У региону Блиског Истока, где букти рат у Гази од напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023, Харисова је, попут Бајдена, изразила чврсту подршку “праву Израела да се брани”, али је такође нагласила да “убијање недужних Палестинаца мора престати”.

Трамп је исто објавио да је време да се “врати мир и престану убијати људи”. Али, наводно је рекао израелском премијеру Бењамину Нетањахуу да “уради оно што мора”, те му такође рекао да жели да се рат у Гази оконча пре него што - и ако - уђе у Белу кућу.

Комфорт Еро, председница и извршна директорка Међународне кризне групе Америке, рекла је BBC-u да би победа Харисове “представљала континуитет тренутне администрације”, али да ако победи Трамп, он би “могао Израелу да пружи још слободније руке у Гази и другде”.

- Имаћу мир на Блиском истоку и то ускоро – рекао је Трамп у недавном интервјуу саудијској телевизији "Ал Арабија".

Обећао је да ће проширити Абрахамов споразум из 2020, којим су нормализовани односи између Израела и неколико арапских држава. Овај историјски споразум био је највећи успех Трампове спољне политике за време његовог председништва. Али, нашироко се сматрало да су Палестинци ту маргинализовани, што је на крају допринело тренутној кризи без преседана. Трамп је такође 2018. преселио амбасаду из Тел Авива у Јерусалим.

Главни дописник “Њујорк тајмса” из Јерусалима Патрик Кингсли пише да би Израелци да могу увелике гласали за Трампа, али да ће, ко год да победи, "дугорочни утицај вероватно бити ограничен".

Израелско друштво и влада више се противе палестинској државности и решењу са две државе него деценијама уназад, а мало је вероватно да ће то да промени било који амерички председник. Харисова би као председница вероватно вршила већи притисак на Израел да постигне примирје и покрене преговоре са Палестинцима, али је мало вероватно да би, рецимо, укинула војну подршку Израелу.

Трампа би можда мање бринуло што Израел дозвољава јеврејским насељеницима да се врате у Газу, што део владе у Тел Авиву жели да уради, те има агресивнији став према Ирану од Харисове. Али, како је указао Кингсли, због његове непредвидљивости Нетањаху можда сматра да би имао више користи од администрације са Харисовом на челу.

Кина

Аналитичари сматрају да ће – ко год да освоји изборе – заузети оштар став према Кини. Суштина се своди на два питања – царине и Тајван.

Актуелна америчка администрација, на челу са Џоом Бајденом и Камалом Харис, улаже напоре да ојача савезе са кинеским суседима попут Јапана, Јужне Кореје, Филипина, Индије и Тајвана. Харисова би вероватно наставила да следи те напоре, док је Трамп мање посвећен изградњи и одржавању међународних савеза. Већ у првом свом мандату је повукао САД из Иранског нуклеарног, Париског климатског и споразума Отворено небо, те ушао у трговински рат са Кином.

Увео је тарифе у вредности преко 380 милијарди долара и назначио да ће се оне потенцијално утростручити ако освоји изборе. Обећао је да ће увести царину од 10% на увоз из свих земаља, а 60% на увоз из Кине, што би могло да представља озбиљну претњу кинеској економији, увелике зависној од иностране а посебно америчке потражње, али би погодило и ланце снабдевања широм света и могло довести до реципрочних мера и повећања трошкова. Бајден је одржао већину Трампових трговинских баријера Кини и надодао више, а тренутно нема наговештаја да би Харисова укинула ограничења.

- Можда ће се политика Харисове наставити као Бајденова, али Бајден је такође пружио Тајвану војну помоћ. Мислим да је политика Харисове да покуша да управља конкуренцијом са Кином, она не жели да уђе у конфликт и рат са Кином – рекао је АБЦ-у Минг Ших Шен са Тајванског института за националну одбрану.

Трамп је уназад показао мање интереса за одбрану Тајвана. Раније током кампање је рекао да би Тајван, који Кина сматра делом своје територије, требао да плати САД за одбрану, оптужио је тајванске привреднике да “краду амерички бизнис са полупроводницима”, а недавно је рекао и да би Кини увео додатне царине ако одлучи да “уђе на Тајван”.

Како је Кина све то разумела? Њена влада је наговестила да би Трамп, уколико победи на изборима, могао да "одбаци подршку" Тајвану, с обзиром на то да следи политику "Америка на првом месту".

Србија Данас/Блиц