Umesto da se SMANJUJE, razlika između stvarne POTROŠNJE GORIVA i zvaničnih podataka, sve je veća
Čak ni WLTP više nema smisla.
Zvanični podaci o potrošnji vozila proizvođača automobila i stvarna potoršnja goriva na putevima se sve više razlikuju. Ovo je zaključak istraživačke organizacije Međunarodnog saveta za čist transport (ICCT) u studiji objavljenoj u sredu.
ZA DLAKU IZBJEGAO TRAGEDIJU, UPRKOS KOČENJU: Evo zašto ne smete da vozite bez zimskig guma (VIDEO)
OBRATITE PAŽNJU: Glavne saobraćajnice u Srbiji prohodne i bez snega, oprez zbog poledice
BUDITE JAKO PAŽLJIVI: Ovo su najčešće greške vozača prilikom vožnje u zimskim uslovima
Tako su 2022. godine automobili sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem registrovanim u Nemačkoj trošili 14 odsto više benzina ili dizela po pređenom kilometru u realnim uslovima nego što je navedeno u fabričkim podacima (WLTP merenja) i, shodno tome, emitovali 14 odsto više CO2 štetnog po klimu, piše Revijahak.
Još 2018. godine razlika između zvanične i realne potrošnje bila je znatno manja i iznosila je 8 odsto. Sa WLTP merenjima, informacija o potrošnji automobila trebalo je da bude realnija, ali to se očigledno nije dogodilo.
Zahtevi Evropske unije proizvođačima da smanje emisiju CO2 očigledno ne daju nikakve rezultate. Pored zvaničnih podataka o potrošnji koje je prikupila Evropska agencija za životnu sredinu, analiza je zasnovana na evidenciji o potrošnji goriva koju beleže vozači u svakodnevnoj vožnji preko portala spritmonitor.de.
Pristigli su podaci o više od 160.000 vozila. Marke sa posebno visokim vrednostima su Opel, Hyundai, Ford i Seat.
Za Mercedes-Benz, VW, BMW i Audi stvarna potrošnja je bila bliža navedenoj.
U starom NEDC ciklusu testiranja, trend je bio obrnut: Audi je trošio mnogo više od zvaničnih podataka, dok su Opel i Hyundai imali najmanju razliku.
Evropska komisija je sada uspostavila sopstveni metod za sprečavanje prevara: od 2021. proizvođači moraju da ugrade merne uređaje u nove automobile, koji automatski obaveštavaju ovlašćene državne organe o stvarnoj potrošnji.
Međutim, podaci iz ovog monitoringa vozila nisu javno dostupni i mogu se smisleno analizirati tek nakon nekoliko godina. Prvi privremeni status, koji je EU objavila u martu 2023. godine, otkrio je još veću razliku između zvaničnih i stvarnih podataka ICCT-a od 22 odsto, piše Der Spiegel.
