ZANIMLJIVOST: Kako se vraća "život" izlizanoj gumi?
Reciklaža.
Ukoliko ste se pitali na koji način vulkanizeri vraćaju šaru gumama, onda je snimak na kome možete videti mašinu za protektirenja u akciji definitivno prava stvar za vas.
DA NE RAZMIŠLJATE DA LI ĆE VAM PUĆI GUME: Kompresor vazduha odlazi u prošlost, pogledajte zašto
URADI SAM I UŠTEDI NOVAC: Najjednostavniji način FARBANJA kočionih klješta
IZNENADIĆETE SE: Da li znate koja je PRIRODNA boja gume - nema nikakve veze sa crnom?
Kada se gume izližu i izgube šaru, korisnici ih uglavnom ostavljaju u radnji u kojoj ih menjaju i uzimaju nove. Odbačene gume se uglavnom reciliraju, hemijski razlažu na komponente kako bi kasnije bile korišćene prilikom izgradnje ulica i parkova. Određene kompanije reciklažu shvataju drugačije, ali tokom dugog niza godina brendovi nalik Marangoni, nastoje da uštede svojim klijentima nešto novca menjajući stare šare novim gazećim slojevima guma, u procesu koji se zove protektiranje.
Ovekve gume nisu samo lake za kreiranje, već koriste oko 20% manje energije od one potrebne za kreiranje novih, istovremeno pružajući odlične rezultate kada su podvrgnute istim testovima regularnih pneumatika, namenjenih jednokratnoj upotrebi. Ipak, glavna prednost protektiranja dolazi u vidu ponovnog korišćenja unutrašnjih slojeva starih guma, koje čine trećinu vrednosti novih modela. Vraćanje šara na gume takođe, umnogome smanjuje upotrebu prirodnih sirovina i stvaranje CO2 emisija, tipičnih u industrijskim proizvodnim procesima.
Izlizana guma koja stigne u ovu fabriku odmah se stavlja u proces vizuelnog i instrumentalng pregleda za koji su zaduženi iskusni vulkanizeri. Najvažniji korak u ovom postukpu predstavlja precizno lasersko merenje sa alatom nemenjenim skeniranju gume u vakuumu radi detekovanja oštećenja i defekata koji nisu vidljivi sa spoljne strane, nakon čega dolazi do razdvajanja različitih slojeva kreiranih od velikog broja metalnih žica i tekstilnih ojačivača smeštenih unutar gume.
Gume koje se ne mogu protektirati ne odbacuju se, već se uništavaju u fabrici zaduženoj za termalnu obradu i njihovo spaljivanje u visokim pećima, pretvarajući ih ovim putem u korisnu energiju bez stvaranja štetnih atmosferskih gasova. Pošto ovaj proces koristi određene temperature, materijali koji ne izgore mogu se ponovo prikupiti i pripremiti za reciklažu. Sa druge strane, gume bez prijanjajućeg sloja koje su spremne za proces protektiranja, obeležavaju se bar kodovima i pripremaju za finalnu obradu.
Preostale noge guma ulaze u mašinu koja ih polira i skida preostale segmente gazećeg sloja i višak materijala. Količina gazećeg sloja koja se uklanja zavisi od veličine i tipa baznog dela pneumatika, dok nakon ovog procesa guma postaje potpuno spremna za dodavanje nove šare.
Polirana noga gume odlazi u sledeću fazu procesa protektiranja, gde se ponovo proverava radi detekcije površinskih nepravilnosti i njihovog popravljanja. Ona se zatim prekriva lepljivim slojem nevulkanizovane gume, ili takozvane žvake. Prethodno vulkaniziran prsten obmotava se i namešta oko gume kako bi osigurao da je mašina centrirana na materijalu, dok se stezaljke prese pojavljuju i pritiskaju gazeći sloj na dole. Kada mašina povuče svoje držače, izlaze valjci namenjeni dodatnom ravnanju nove šare i njenom boljem prijanjanju na površini gume.
Svaka guma oblaže se još jednim tankim slojem nakon čega se vakumira. Ovako pripremljeni pneumatici stavljaju se u komoru pod pritiskom, u kojoj će svaki pojedinačno biti ojačan. Tokom ovog procesa, gume su izložene veoma visokim temperaturama i pritisku istovremeno, dok se komora zagreva na preko 120 stepeni celzijusa i stvara pritisak od oko 40 kg po kvadratnom centimetru, tokom dva ipo do tri sata.
