ZAŠTO JE ANTIFRIZ VAŽAN LETI? Mnogi veruju da se koristi samo zimi, ali... (VIDEO)
Važne činjenice koje trebate da znate o rashladnoj tečnosti vašeg motora
Antifriz je, pored motornog ulja i goriva, jedna od tri najvažnijie tečnosti u vašem automobilu. Drugo ime za antifriz je i rashladna tečnost. Stoga je i osnovna uloga antifriza jasna, a to je da rashladi motor, tj. da temperaturu motora drži na optimalnoj. Međutim, zašto za tu svrhu onda ne koristimo vodu?
TOP 7 POLOVNJAKA DO 5.000 EVRA: Automobili sa ove liste su SKROMNA VISOKA KLASA
AKO NEMATE OVU STVAR, NEĆETE MOĆI DA REGISTRUJETE AUTO: Od 5. jula mora da se ispuni BITAN uslov, inače padate TEHNIČKI pregled!
OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Uobičajeno je kod "DIZELAŠA", ali u poslednje vreme je počelo da se primenjuje i kod "BENZINACA"
Navodimo više razloga zašto je bitno korišćenje antifriza umesto vode:
Prvo i osnovno, a to ste većinom već upućeni, da antifriz sprečava zaleđivanje tečnosti na niskim temperaturama. Tokom zime, voda koja hladi blok motora može da se zaledi. S obzirom na to da voda zauzima veću zapreminu u zaleđenom stanju nego u tečnom, kada led počne da se širi može doći do ozbiljnih oštećenja motora. Uloga antifriza je da spusti tačku smrzavanja mešavine na nivo na kom je bezbedno da do takve situacije ne dođe.
Zašto je uloga antifriza važna i leti? Veoma jednostavno, on sprečava isparavanje tečnosti.
U letnjim danima tečnost u rashladnom sistemu je često na temperaturama koje su bliske temperaturi ključanja vode (90-100°C). Ako bi se u sistemu našla čista voda, ona bi brzo isparila i sistem bi ostao bez tečnosti neophodne za hlađenje motora. Jasno je da ovakva situacija može dovesti do ozbiljnih oštećenja motora. Uloga antifriza je da poveća tačku ključanja tečnosti u rashladnom sistemu vozila i na taj način je spreči da pređe u gasovito stanje i ispari. Pored bitne uloge koju antifriz ima i leti a i zimi, on poseduje i antikorozivna svojstva.Čuva metalne delove motora, hladnjaka i ostalih komponenti sistema za hlađenje.I ne samo to, takođe sprečava penušanje, taloženje, stvaranje kamenca, i ima podmazujuća svojstva…Kao što nije preporučljivo koristiti čistu vodu, tako nije preporučljivo ni koristiti čist antifriz. Najbolji rezultati se postižu mešavinom optimalnih količina vode i antifriza. Najbolje je koristiti destilovanu vodu, jer se na taj način izbegava stvaranje kamenca
Šta nam govori boja antifriza?
U osnovi, antifriz je bezbojan, ali se boje naknadno dodaju po želji proizvođača, koji se u slučaju tradicionalnih antifriza najčešće odlučuju za nijanse od zelene do plave, dok su organski antifrizi najčešće od intenzivne ružičaste do narandžaste boje. Međutim, iako je boja antifriza donekle standardizovana, ne postoji izričit zahtev kojim se određuje. Sa druge strane, mnogi antifrizi su “univerzalni”, odnosno pokrivaju više standarda, pa je bolje ne orijentisati se prema boji.
Da li smeju da se mešaju različiti tipovi antifriza?
U teoriji da, ali u praksi je bolje ne mešati ih. Postoje tablice kompatibilnosti, ali one osim što su komplikovane, nisu univerzalne već često važe za samo jednog proizvođača. Preporuka je poštovanje “hijerarhije odozgo”, pa će tako G13 ići u G12++ pre nego obratno. Ipak, treba imati na umu da to kvari kvalitet novijeg antifriza a ne poboljšava kvalitet starijeg (lošijeg) u koji ste dosipali bolji, odnosno noviji. S obzirom na to da se na boje ne može osloniti, a hemijske analize su jako skupe, prosečan vozač ne može pouzdano da sazna koji su antifrizi kompatibilni. Stoga je najbolje doliti isti antifriz koji već jeste u sistemu, ili ga u potpunosti promeniti, a ni ispiranje rashladnog sistema ne može biti na odmet.
U hitnim situacijama, i manja količina destilovane ili demineralizovane vode može da završi posao. U slučaju kada su potrebne veće količine (na primer, ako curi neko crevo), najbolja solucija je da, sami ili u servisu, otklonite uzrok, jer može doći do “prokuvavanja” motora ili gubljenja još veće količine rashladne tečnosti.
Može li se koristiti voda umesto rashladne tečnosti?
S obzirom na to da je cilj sprečavanje smrzavanja tokom zime, voda se ne može koristiti kao rashladna tečnost jer se ledi na 0 stepeni Celzijusa. To može da dovede do pucanja bloka i glave motora, a sa druge strane, leti bi zbog visokih temperatura prosto isparila.
Pored toga, voda dovodi do korozije metalnih delova sistema i stvaranja kamenca, što može usporiti protok tečnosti kroz sistem i izazvati oštećenja.Mada će mnogi stručnjaci naglasiti da se antifriz nikako ne sme mešati sa običnom vodom sa česme, većina proizvođača naglašava da je to ipak moguće, ali pod određenim uslovima — voda bi trebalo da je odgovarajućeg kvaliteta i ne preterano tvrda. Omekšana voda, prirodna meka voda (ili neke od flaširanih) su dobri kandidati, ali svakako da se demineralizovana ili destilovana voda nameću kao najbolji i najpraktičniji izbor. Ako Vam za mešanje (ukoliko ste kupili koncentrat) nedostane par decilitara (manje od litar) da napravite potrebnu količinu, sasvim je u redu da za to upotrebite “česmušu”. Što se tiče razmere u kojoj se voda i rashladna tečnost mešaju, najbolje je pratiti uputstva sa pakovanja.
Kada definitivno treba zameniti antifriz?
Pre ili kasnije, aditivi se istroše i više nemaju zaštitnu funkciju, pre svega antikorozivno dejstvo. Čak i praktično nepotrošivi (Si-OAT) aditivi, ipak imaju neki realan rok trajanja i treba ih menjati bar kao i nesilikatne OAT-e (na pet godina). Verovatno je najpraktičnije antifriz menjati na velikom servisu (obično na 4 godine), naročito kod automobila kod kojih se istovremeno menja i “vodena” pumpa. o je obično na 120 do 240 hiljada km (ili 4 do 6 godina, pa šta prvo bude ispunjeno). Zato je najbolje čuvati servisnu knjižicu u kojoj će biti upisano kad je poslednja zamena izvršena, a onda će lako biti obaviti zamenu antifriza na dve, tri, četiri ili pet godina.
