Energetska kriza: Pet ključnih pitanja i odgovora važnih za Srbiju
Hladna prošla zima u Evropi istrošila je zalihe gasa, dok je u Aziji vanredno toplo leto povećalo upotrebu klima-uređaja, a onda je usledila kriza
Tokom sutrašnjeg dana u Sočiju u Ruskoj Federaciji sastaće se predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i ruski predsednik Vladimir Putin, a jedna od glavnih tema njihovog sastanka biće i buduća cena ispostave gasa našoj zemlji. Kako u celom svetu trenutno vlada jedna od najvećih energetskih kriza, ovaj sastanak će biti veoma bitan ne samo Srbiji, već i mnogo dalje od naših granica.
Izdvajamo pet najvažnijih pitanja čiji odgovori su neophodni svima, a pogotovo građanima Srbije.
Očigledno je da su razlozi za krizu politički. Postoji niz faktora koji na to ukazuju. Debata se vodi o pravim uzrocima, ali deo odgovora je u povećanoj tražnji izazvanoj globalnim paketom pomoći od 10,4 triliona dolara, što je dovelo do veće potražnje nego što bi bila u normalnim okolnostima, što je dovelo do nestašice.
The Economist ukazuje na dva ključna uzroka aktuelne ekonomske krize, rastuću tražnju i rastuće cene – dekarbonizaciju i protekcionizam. Energetska tranzicija sa uglja na obnovljivu energiju učinila je Evropu, posebno Veliku Britaniju, ranjivom po pitanju zaliha gasa, čije cene svakodnevno rastu. Drugo, ništa manje važno se odnosi na rastući protekcionizam, gde se trgovinska politika više ne oslanja na postizanje ekonomske efikasnosti, već u prvi plan dolaze neki drugi politički ciljevi. Nedostaci proizvoda mogli bi da pojačaju protekcionizam među državama prvenstveno da bi zadovoljili svoje ljutite glasače zbog energetske krize, obećavajući nešto što ne mogu da ispune.
Rast tražnje uslovljen je rastom cena, smanjenjem radne snage u pojedinim oblastima i opštom krizom. Globalni problem je uzrokovan nedostatkom solidarnosti, ali i pandemijom Covid-19, kao i potrebom da se obezbede resursi iznad neophodnih kapaciteta. Sve ovo dovodi do domino efekta na globalnom tržištu.
Zbog ograničenja u snabdevanju i rastućih cena energije, proizvodnja se značajno usporava, a određene aktivnosti su već smanjile proizvodnju, što može dovesti do smanjenja projektovanih stopa rasta na globalnom nivou. opšti rast cena i energetska kriza mogu dovesti do onoga što se zove stagflacija – usporavanja privrednog rasta, a sa druge strane kontinuiranog rasta inflacije.
Tendencije su slične onima u svetu. Nacionalne ekonomije su u krizi. Vreme ne igra ulogu, jer se približava zima i dolazi do novog povećanja potrošnje energije. Energetska nezavisnost je privilegija malog broja zemalja. Srbija na tom putu, u skladu sa svojim kapacitetima, pravi krupne korake. Ipak, trend inflacije treba očekivati i država će morati da preduzme velike ekonomske intervencije.
Da li će susret dvojice predsednika, Putina i Vučića, uticati na cene energenata za Srbiju? Kako to utiče na našu ekonomiju?
Dobri odnosi Srbije i Rusije znače i bolju cenu energenata. Srbija je do sada svojim ugledom i prijateljskim odnosima dve zemlje uspevala da ima prednosti u energetskim pitanjima. Trenutno ne postoje alternative za druge vrste proizvodnje energije. Ukoliko se postigne dogovor i razumevanje Moskve za potrebe Srbije, efekti krize će biti ublaženi, što će rezultirati daljim ekonomskim razvojem.
