Енергетска криза: Пет кључних питања и одговора важних за Србију
Хладна прошла зима у Европи истрошила је залихе гаса, док је у Азији ванредно топло лето повећало употребу клима-уређаја, а онда је уследила криза
Током сутрашњег дана у Сочију у Руској Федерацији састаће се председник Републике Србије Александар Вучић и руски председник Владимир Путин, а једна од главних тема њиховог састанка биће и будућа цена испоставе гаса нашој земљи. Како у целом свету тренутно влада једна од највећих енергетских криза, овај састанак ће бити веома битан не само Србији, већ и много даље од наших граница.
Издвајамо пет најважнијих питања чији одговори су неопходни свима, а поготово грађанима Србије.
Очигледно је да су разлози за кризу политички. Постоји низ фактора који на то указују. Дебата се води о правим узроцима, али део одговора је у повећаној тражњи изазваној глобалним пакетом помоћи од 10,4 трилиона долара, што је довело до веће потражње него што би била у нормалним околностима, што је довело до несташице.
The Ецономист указује на два кључна узрока актуелне економске кризе, растућу тражњу и растуће цене – декарбонизацију и протекционизам. Енергетска транзиција са угља на обновљиву енергију учинила је Европу, посебно Велику Британију, рањивом по питању залиха гаса, чије цене свакодневно расту. Друго, ништа мање важно се односи на растући протекционизам, где се трговинска политика више не ослања на постизање економске ефикасности, већ у први план долазе неки други политички циљеви. Недостаци производа могли би да појачају протекционизам међу државама првенствено да би задовољили своје љутите гласаче због енергетске кризе, обећавајући нешто што не могу да испуне.
Раст тражње условљен је растом цена, смањењем радне снаге у појединим областима и општом кризом. Глобални проблем је узрокован недостатком солидарности, али и пандемијом Covid-19, као и потребом да се обезбеде ресурси изнад неопходних капацитета. Све ово доводи до домино ефекта на глобалном тржишту.
Због ограничења у снабдевању и растућих цена енергије, производња се значајно успорава, а одређене активности су већ смањиле производњу, што може довести до смањења пројектованих стопа раста на глобалном нивоу. општи раст цена и енергетска криза могу довести до онога што се зове стагфлација – успоравања привредног раста, а са друге стране континуираног раста инфлације.
Тенденције су сличне онима у свету. Националне економије су у кризи. Време не игра улогу, јер се приближава зима и долази до новог повећања потрошње енергије. Енергетска независност је привилегија малог броја земаља. Србија на том путу, у складу са својим капацитетима, прави крупне кораке. Ипак, тренд инфлације треба очекивати и држава ће морати да предузме велике економске интервенције.
Да ли ће сусрет двојице председника, Путина и Вучића, утицати на цене енергената за Србију? Како то утиче на нашу економију?
Добри односи Србије и Русије значе и бољу цену енергената. Србија је до сада својим угледом и пријатељским односима две земље успевала да има предности у енергетским питањима. Тренутно не постоје алтернативе за друге врсте производње енергије. Уколико се постигне договор и разумевање Москве за потребе Србије, ефекти кризе ће бити ублажени, што ће резултирати даљим економским развојем.
