NESTAŠICA OGREVA NA TRŽIŠTU: Građani se SMRZAVAJU jer nema peleta
Nestašica ogreva dovela je do toga da građani pelet ne mogu da kupe na tržištu, a drvo plaćaju čak i po 1.000 dinara skuplje po kubnom metru u odnosu na isti period prošlog meseca
Kraj grejne sezone nije ni na vidiku, a već se na tržištu pojavila ozbiljna nestašica peleta kao grejne sirovine. Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže da na tržištu vlada nestašica kompletnog materijala za ogrev, a da je nedostatak peleta najdrastičniji.
- Problem je što je pelet novo gorivo za grejanje i kod nas je njegova proizvodnja ozbiljnije zaživela tek pre dve godine. Kada imate ovako ekstremno niske temperature koje idu i do minus 15 stepeni Celzijusa, kada je cela južna Srbija zavejana, a ovakvo vreme nas prati ceo januar, možemo konstatovati da je u pitanju vid elementarne nepogode. Država bi trebalo da veoma ozbiljno razmotri mogućnost intervencije na tržištu kada je ovako ekstremno hladno jer građani neće imati mogućnost da plaćaju ogrev duplo skuplje - naglašava Papović.
SAMO JE GREJANJE NA PELET ISPLATIVO: Ugalj polako izlazi iz upotrebe
Pojedine peći za pelat mogu da rade i na drva, ali je na tržištu zbog jake zime i snega, odnosno nemogućnosti da šumari obave svoj posao, nestašica i ove sirovine.
Kubni metar drva prodaje se u proseku za oko 6.500 dinara, što je za čak 1.000 dinara više u odnosu na isti period prošle godine.
POČINJE IZGRADNJA NOVIH KULA U BEOGRADU: Na mestu saveznog MUP-a 300 novih stanova
Pelet je ogrev budućnosti
Pelet su grejni štapići proizvedeni od organske biomase, najčešće drveta koje je usitnjeno i presovano. Evropska unija insistira na korišćenju i povećanju udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji, odnosno izbacivanju takozvanih prljavih energenata, naročito uglja.
U EU je godišnja proizvodnja peleta u ovoj deceniji sa 2,2 miliona tona porasla na preko 25 miliona tona. Srbija će takođe morati da u okviru standardizacije sa EU propisima pređe na takozvane obnovljive energente, u kojima pelet prednjači. Naša država je u vezi sa ovim smanjila stopu poreza na pelet sa 20 na 10 odsto, što je verovatno jedan od faktora koji je uticao na povećanu potražnju ovog energenta.