НЕСТАШИЦА ОГРЕВА НА ТРЖИШТУ: Грађани се СМРЗАВАЈУ јер нема пелета

Крај грејне сезоне није ни на видику, а већ се на тржишту појавила озбиљна несташица пелета као грејне сировине. Горан Паповић из Националне организације потрошача Србије (НОПС) каже да на тржишту влада несташица комплетног материјала за огрев, а да је недостатак пелета најдрастичнији.

- Проблем је што је пелет ново гориво за грејање и код нас је његова производња озбиљније заживела тек пре две године. Када имате овако екстремно ниске температуре које иду и до минус 15 степени Целзијуса, када је цела јужна Србија завејана, а овакво време нас прати цео јануар, можемо констатовати да је у питању вид елементарне непогоде. Држава би требало да веома озбиљно размотри могућност интервенције на тржишту када је овако екстремно хладно јер грађани неће имати могућност да плаћају огрев дупло скупље - наглашава Паповић.

САМО ЈЕ ГРЕЈАЊЕ НА ПЕЛЕТ ИСПЛАТИВО: Угаљ полако излази из употребе

Поједине пећи за пелат могу да раде и на дрва, али је на тржишту због јаке зиме и снега, односно немогућности да шумари обаве свој посао, несташица и ове сировине.

Кубни метар дрва продаје се у просеку за око 6.500 динара, што је за чак 1.000 динара више у односу на исти период прошле године.

ПОЧИЊЕ ИЗГРАДЊА НОВИХ КУЛА У БЕОГРАДУ: На месту савезног МУП-а 300 нових станова

Пелет је огрев будућности 

Пелет су грејни штапићи произведени од органске биомасе, најчешће дрвета које је уситњено и пресовано. Европска унија инсистира на коришћењу и повећању удела обновљивих извора енергије у укупној потрошњи, односно избацивању такозваних прљавих енергената, нарочито угља.

У ЕУ је годишња производња пелета у овој деценији са 2,2 милиона тона порасла на преко 25 милиона тона. Србија ће такође морати да у оквиру стандардизације са ЕУ прописима пређе на такозване обновљиве енергенте, у којима пелет предњачи. Наша држава је у вези са овим смањила стопу пореза на пелет са 20 на 10 одсто, што је вероватно један од фактора који је утицао на повећану потражњу овог енергента.