Od Dorćola do zelenih megavata

Pod sloganom „Energija za budućnost” akcionarsko društvo „Elektroprivreda Srbije” obeležilo je juče 130 godina rada i postojanja. Prva javna elektrana u našoj zemlji – termoelektrana na Dorćolu puštena je u rad 6. oktobra 1893. godine. Ta energija osvetljavala je ulice i domove građana, a bila je dovoljno jaka da pokrene tramvaje i pojedine industrijske pogone. Taj datum predstavlja početak elektrifikacije u Srbiji.

Upravo je to i bio povod da Dušan Živković, vršilac dužnosti generalnog direktora ovog preduzeća, podseti na istoriju i periode kada je EPS-u bilo i lepo i manje lepo, ali i kako je danas. A EPS je zaista preživeo mnogo toga – dva svetska rata, bombardovanje NATO-a, sankcije, poplave i suše...

EPS ima zanimljivu istoriju baš od tog Dorćola do danas kada je postao jedna od uticajnijih energetskih kompanija u regionu, sa vizijom i planom da svoj uticaj unapređuje i ubuduće. Menjao se i reformisao ugledajući se na najveće evropske firme i to je put kojim treba da nastavi. Podsetiću da je EPS stvaran po modelu EDF – elektroprivrede Francuske. Ono što je danas drugačije u odnosu na početke, a što EPS čini dodatno efikasnijim, jeste energetski miks – balans proizvodnje energije iz uglja odnosno termoelektrana, vode – hidroelektrana i obnovljivih izvora energije (OIE). Sada imamo jasnu ideju da treba da nastavimo putem razvoja zelene energije, ali uz ulaganja u modernizaciju postojećeg termo i hidrosektora. To je jedini način da i dalje budemo energetski bezbedni i da sigurno snabdevamo sve naše potrošače, kaže prvi čovek EPS-a.

Da li je period sankcija i bombardovanja u novijoj istoriji bio najteži ili je isto toliko teško i kada termoelektrana „Nikola Tesla” doživi kolaps usred zime jer je loš ugalj pomešan sa vlažnim snegom?

Kroz istoriju EPS je prolazio kroz mnoge teške trenutke, a tokom bombardovanja NATO-a znanjem i stručnošću zaposleni su iznalazili različita rešenja u cilju prevazilaženja brojnih problema. Taj period je ostavio popriličan trag i u proizvodnim rezultatima. Ipak, ulaganja su dala rezultate i od 28.000 gigavat-sati posle agresije na našu zemlju, dolazili smo i do maksimalnih 37.000 gigavati godišnje. Danas smo na 34.000, ali ne zbog smanjene proizvodnje, već zbog većeg učešća zelene energije i proizvodnje iz vetroparkova i solarnih elektrana. To je potvrda koliko se tržište promenilo u poslednjih 20 godina.

A dešavanja iz 2021. i zagušenje blokova?

To je zaista posledica spleta nesrećnih okolnosti. Bio je loš kvalitet uglja, dosta nepažnje, a bilo je i lošeg upravljanja. Više faktora se udružilo istovremeno. I to je definitivno prevaziđeno.

Kakva je danas proizvodnja na kopovima EPS-a?

Proizvodnja uglja je stabilizovana i predvidiva je, planska i upravljiva. Trenutne količine raspoloživog uglja na deponijama, ali i otkrivenog, sasvim su dovoljne za jedan miran period tokom zime, a i u narednom vremenu. Važno je da nastavimo da investiramo u efikasniju proizvodnju uglja i da taj resurs koristimo na najbolji način po životnu sredinu. Dobar rezultat imamo u proizvodnji energije i za devet meseci u elektranama EPS-a proizvedeno je za 13,6 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Zahvaljujući spremnosti i dobroj hidrologiji, naše hidroelektrane proizvele su za skoro 42 odsto više kilovat-sati i to je maksimalna hidroproizvodnja u poslednje 23 godine.

Kolika je godišnja proizvodnja uglja u EPS-u?

U zavisnosti od uslova, godišnja proizvodnja na kolubarskim i kotolačkim kopovima je oko 34 miliona tona, što je dovoljno za stabilno snabdevanje termoelektrana.

Koliko tokom zime potrošimo uglja za proizvodnju struje?

Nešto više od 17 miliona tona potrebno je za pola godine, pod uslovom da je reč o prosečno hladnoj zimi, bez nekih posebnih ekstremnih temperatura i sa prosečnom potrošnjom.

Sada vam je olakšanje i što su toplane mahom prešle na gas, ranije su trošile ugalj?

To jeste smanjilo potrošnju uglja, kao i to što se pojavljuju neki drugi izvori toplotne energije. U izvesnoj meri manjoj potrošnji doprineli su i obnovljivi izvori energije, odnosno prozjumeri,  sada oko 2.500 njih proizvodi električnu energiju zahvaljujući solarnim panelima na krovovima kuća.

Koji su danas najveći problemi u procesu proizvodnje?

Ležišta uglja nisu više kao što su bila. Ugalj je na većoj dubini i zahteva drugačiju tehnologiju otkopavanja. Promenio se i kvalitet uglja i zato se traže dodatna tehnološka rešenja. I otvaranje novih kopova je složeno, jer je obezbeđivanje finansijskih sredstava sve izazovnije. Ako govorimo o novim kopovima, polje „E” i polje „Radljevo” su kopovi na kojima će se u budućem periodu proizvoditi ugalj.

Da li ima viškova uglja?

Ima dovoljno za rad termoelektrana. Važnije je što EPS može da ponudi električnu energiju na slobodnom tržištu, na berzama. To je bolje za sve. Zbog dobre hidrologije ove godine i zahvaljujući pažljivom upravljanju EPS-om, rezultati u prodaji na berzama su dobri. Znamo kada i zašto kupujemo, a kada prodajemo struju. Na bazi toga, u poslednja tri meseca ostvarili smo prihod od 20 miliona evra. I to je dobar pravac promena u kompaniji, jer želimo da komercijalizujemo ono što proizvodimo – električnu energiju.

Pretpostavljam da ne mislite na privatizaciju?

Privatizacija nije opcija, ni za EPS ni za državu. Komercijalizacija u prodaji električne energije je novi segment koji sve više dominira na tržištu. Cene su primamljive iz perspektive energetskog miksa, ali i razlika između dnevne i noćne, najviše i najniže cene struje na berzama.

Da li su zemlje koje su požurile da ugase svoje termo kapacitete i oslobode se uglja pogrešile imajući u vidu sveukupnu svetsku energetsku krizu i cene energenata?

Nedostatak gasa u jednom delu Evrope, za 24 sata nametnuo je nova pravila u energetici, posebno iz perspektive ekstremnih cena koje su se desile u tom periodu. Vraćanje u pogon termoelektrana u zemljama koje su ih pre toga isključile bilo je tada iznuđeno rešenje, zarad sigurnosti snabdevanja potrošača i održavanja konkurentnosti privreda, i svakako jedino moguće u tom trenutku.

Hoće li se smanjivati proizvodnja uglja kod nas s obzirom na pritiske Evropske unije da se povećava učešće zelenih kilovata?

Energetska tranzicija nije bauk, ali treba da bude odmerena i po meri naše energetike. Suština energetske tranzicije je da se obezbedi energetska nezavisnost i pouzdano snabdevanje. To definitivno nameće obavezu da se poveća učešće zelene energije, diverzifikuje proizvodnja i zbog toga je ugalj tranzicioni energent.

Da li će se ići na potrošnju svih raspoloživih zaliha uglja na kopovima pa tek onda na postepeno gašenje termoelektrana ili je plan drugi?

Kao što sam rekao, prioritet su energetska sigurnost i bezbednost snabdevanja, i niko neće donositi ishitrene odluke.

Bilo je najavljeno puštanje u rad „Kostolca B-3” ovog meseca. Hoće li uskoro biti puštena nova termoelektrana?

„Kostolac B-3” od 350 megavata gradi se po savremenim tehnologijama i poštovaće sve evropske tehničke i standarde zaštite životne sredine. U toku su probe i ispitivanja sistema, podsistema i svih neophodnih aktivnosti uključujući završetak dokumentacije za probni rad. Posluje se po strogim procedurama, idemo korak po korak, što bi se reklo „školsko” puštanje sistema. Važno je da je svakoga dana progres evidentan.

Prioritet je i izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica”?

Reverzibilna HE „Bistrica” je naš strateški projekat, koji će doprineti sigurnosti snabdevanja električnom energijom. RHE „Bistrica” ima dve prednosti, najpre vodni potencijal koji može da se iskoristi za skladištenje struje, zatim dalja podrška razvoju zelene energije i balansiranje OIE. Posebno su bitne usluge koje se na tržištu mogu ponuditi upravo zahvaljujući „Bistrici”. Moći ćemo da skladištimo električnu energiju i da je ponudimo na tržištu onda kada je prodaja najisplativija za EPS.

Da li ste spremni za grejnu sezonu?

Svi preduslovi su stvoreni i što se tiče deponija uglja i vode u akumulacijama. Akumulacije su na nivou 600 gigavat časova, dok su zalihe uglja na deponijama premašile dva miliona tona. Najvažniji remonti su završeni. Spremni smo i finansijski, likvidni smo i blagovremeno izmirujemo sve obaveze. Rezultati poslovanja u prvih devet meseci još su preliminarni, ali pokazuju pozitivan trend i da će za nijansu biti bolji u odnosu na prvih šest meseci. EPS će obezbediti dovoljno električne energije, kao i u prethodnom periodu i to zahvaljujući našem energetskom miksu i planskom upravljanju proizvodnjom.

Da li ste se prijavili na konkurs za novog generalnog direktora?

Za mene je važno da se i posle 130 godina od početka rada prve svetiljke u Srbiji nastavlja s daljim permanentnim reformisanjem kompanije kao što je to bilo od Dorćola pa do danas. Promene nabolje ne treba da budu bauk, već izazov. Celokupna energetska slika sveta se menja, svedoci smo toga i treba da idemo u korak sa uspešnima u tom svetu.