Од Дорћола до зелених мегавата

Под слоганом „Енергија за будућност” акционарско друштво „Електропривреда Србије” обележило је јуче 130 година рада и постојања. Прва јавна електрана у нашој земљи – термоелектрана на Дорћолу пуштена је у рад 6. октобра 1893. године. Та енергија осветљавала је улице и домове грађана, а била је довољно јака да покрене трамваје и поједине индустријске погоне. Тај датум представља почетак електрификације у Србији.

Управо је то и био повод да Душан Живковић, вршилац дужности генералног директора овог предузећа, подсети на историју и периоде када је ЕПС-у било и лепо и мање лепо, али и како је данас. А ЕПС је заиста преживео много тога – два светска рата, бомбардовање НАТО-а, санкције, поплаве и суше...

ЕПС има занимљиву историју баш од тог Дорћола до данас када је постао једна од утицајнијих енергетских компанија у региону, са визијом и планом да свој утицај унапређује и убудуће. Мењао се и реформисао угледајући се на највеће европске фирме и то је пут којим треба да настави. Подсетићу да је ЕПС стваран по моделу ЕДФ – електропривреде Француске. Оно што је данас другачије у односу на почетке, а што ЕПС чини додатно ефикаснијим, јесте енергетски микс – баланс производње енергије из угља односно термоелектрана, воде – хидроелектрана и обновљивих извора енергије (ОИЕ). Сада имамо јасну идеју да треба да наставимо путем развоја зелене енергије, али уз улагања у модернизацију постојећег термо и хидросектора. То је једини начин да и даље будемо енергетски безбедни и да сигурно снабдевамо све наше потрошаче, каже први човек ЕПС-а.

Да ли је период санкција и бомбардовања у новијој историји био најтежи или је исто толико тешко и када термоелектрана „Никола Тесла” доживи колапс усред зиме јер је лош угаљ помешан са влажним снегом?

Кроз историју ЕПС је пролазио кроз многе тешке тренутке, а током бомбардовања НАТО-а знањем и стручношћу запослени су изналазили различита решења у циљу превазилажења бројних проблема. Тај период је оставио поприличан траг и у производним резултатима. Ипак, улагања су дала резултате и од 28.000 гигават-сати после агресије на нашу земљу, долазили смо и до максималних 37.000 гигавати годишње. Данас смо на 34.000, али не због смањене производње, већ због већег учешћа зелене енергије и производње из ветропаркова и соларних електрана. То је потврда колико се тржиште променило у последњих 20 година.

А дешавања из 2021. и загушење блокова?

То је заиста последица сплета несрећних околности. Био је лош квалитет угља, доста непажње, а било је и лошег управљања. Више фактора се удружило истовремено. И то је дефинитивно превазиђено.

Каква је данас производња на коповима ЕПС-а?

Производња угља је стабилизована и предвидива је, планска и управљива. Тренутне количине расположивог угља на депонијама, али и откривеног, сасвим су довољне за један миран период током зиме, а и у наредном времену. Важно је да наставимо да инвестирамо у ефикаснију производњу угља и да тај ресурс користимо на најбољи начин по животну средину. Добар резултат имамо у производњи енергије и за девет месеци у електранама ЕПС-а произведено је за 13,6 одсто више него у истом периоду прошле године. Захваљујући спремности и доброј хидрологији, наше хидроелектране произвеле су за скоро 42 одсто више киловат-сати и то је максимална хидропроизводња у последње 23 године.

Колика је годишња производња угља у ЕПС-у?

У зависности од услова, годишња производња на колубарским и котолачким коповима је око 34 милиона тона, што је довољно за стабилно снабдевање термоелектрана.

Колико током зиме потрошимо угља за производњу струје?

Нешто више од 17 милиона тона потребно је за пола године, под условом да је реч о просечно хладној зими, без неких посебних екстремних температура и са просечном потрошњом.

Сада вам је олакшање и што су топлане махом прешле на гас, раније су трошиле угаљ?

То јесте смањило потрошњу угља, као и то што се појављују неки други извори топлотне енергије. У извесној мери мањој потрошњи допринели су и обновљиви извори енергије, односно прозјумери,  сада око 2.500 њих производи електричну енергију захваљујући соларним панелима на крововима кућа.

Који су данас највећи проблеми у процесу производње?

Лежишта угља нису више као што су била. Угаљ је на већој дубини и захтева другачију технологију откопавања. Променио се и квалитет угља и зато се траже додатна технолошка решења. И отварање нових копова је сложено, јер је обезбеђивање финансијских средстава све изазовније. Ако говоримо о новим коповима, поље „Е” и поље „Радљево” су копови на којима ће се у будућем периоду производити угаљ.

Да ли има вишкова угља?

Има довољно за рад термоелектрана. Важније је што ЕПС може да понуди електричну енергију на слободном тржишту, на берзама. То је боље за све. Због добре хидрологије ове године и захваљујући пажљивом управљању ЕПС-ом, резултати у продаји на берзама су добри. Знамо када и зашто купујемо, а када продајемо струју. На бази тога, у последња три месеца остварили смо приход од 20 милиона евра. И то је добар правац промена у компанији, јер желимо да комерцијализујемо оно што производимо – електричну енергију.

Претпостављам да не мислите на приватизацију?

Приватизација није опција, ни за ЕПС ни за државу. Комерцијализација у продаји електричне енергије је нови сегмент који све више доминира на тржишту. Цене су примамљиве из перспективе енергетског микса, али и разлика између дневне и ноћне, највише и најниже цене струје на берзама.

Да ли су земље које су пожуриле да угасе своје термо капацитете и ослободе се угља погрешиле имајући у виду свеукупну светску енергетску кризу и цене енергената?

Недостатак гаса у једном делу Европе, за 24 сата наметнуо је нова правила у енергетици, посебно из перспективе екстремних цена које су се десиле у том периоду. Враћање у погон термоелектрана у земљама које су их пре тога искључиле било је тада изнуђено решење, зарад сигурности снабдевања потрошача и одржавања конкурентности привреда, и свакако једино могуће у том тренутку.

Хоће ли се смањивати производња угља код нас с обзиром на притиске Европске уније да се повећава учешће зелених киловата?

Енергетска транзиција није баук, али треба да буде одмерена и по мери наше енергетике. Суштина енергетске транзиције је да се обезбеди енергетска независност и поуздано снабдевање. То дефинитивно намеће обавезу да се повећа учешће зелене енергије, диверзификује производња и због тога је угаљ транзициони енергент.

Да ли ће се ићи на потрошњу свих расположивих залиха угља на коповима па тек онда на постепено гашење термоелектрана или је план други?

Као што сам рекао, приоритет су енергетска сигурност и безбедност снабдевања, и нико неће доносити исхитрене одлуке.

Било је најављено пуштање у рад „Костолца Б-3” овог месеца. Хоће ли ускоро бити пуштена нова термоелектрана?

„Костолац Б-3” од 350 мегавата гради се по савременим технологијама и поштоваће све европске техничке и стандарде заштите животне средине. У току су пробе и испитивања система, подсистема и свих неопходних активности укључујући завршетак документације за пробни рад. Послује се по строгим процедурама, идемо корак по корак, што би се рекло „школско” пуштање система. Важно је да је свакога дана прогрес евидентан.

Приоритет је и изградња реверзибилне хидроелектране „Бистрица”?

Реверзибилна ХЕ „Бистрица” је наш стратешки пројекат, који ће допринети сигурности снабдевања електричном енергијом. РХЕ „Бистрица” има две предности, најпре водни потенцијал који може да се искористи за складиштење струје, затим даља подршка развоју зелене енергије и балансирање ОИЕ. Посебно су битне услуге које се на тржишту могу понудити управо захваљујући „Бистрици”. Моћи ћемо да складиштимо електричну енергију и да је понудимо на тржишту онда када је продаја најисплативија за ЕПС.

Да ли сте спремни за грејну сезону?

Сви предуслови су створени и што се тиче депонија угља и воде у акумулацијама. Акумулације су на нивоу 600 гигават часова, док су залихе угља на депонијама премашиле два милиона тона. Најважнији ремонти су завршени. Спремни смо и финансијски, ликвидни смо и благовремено измирујемо све обавезе. Резултати пословања у првих девет месеци још су прелиминарни, али показују позитиван тренд и да ће за нијансу бити бољи у односу на првих шест месеци. ЕПС ће обезбедити довољно електричне енергије, као и у претходном периоду и то захваљујући нашем енергетском миксу и планском управљању производњом.

Да ли сте се пријавили на конкурс за новог генералног директора?

За мене је важно да се и после 130 година од почетка рада прве светиљке у Србији наставља с даљим перманентним реформисањем компаније као што је то било од Дорћола па до данас. Промене набоље не треба да буду баук, већ изазов. Целокупна енергетска слика света се мења, сведоци смо тога и треба да идемо у корак са успешнима у том свету.