NEKOM OLUJA DOBRO DOŠLA: Nevreme "nagruvalo" struju iz vetrenjača, vetar dao više struje nego ugalj!
Udeo čiste energije u EU skočio je na 34,6 procenata, te je tako postavljen novi rekord na nivou ove zajednice zemalja.
Oluja koja hara Evropom donela je i neočekivan profit Nemačkoj, budući da su se vetrenjače okretale toliko brzo da su turbine proizvele ogromne količine struje.
U nevremenu je iz vetrenječa dobijena količina struje jednaka onoj koju proizvedu 44 nuklearne elektrane, javljaju svetski mediji.
Nažalost, oluja Kjara nije imala samo pozitivne efekte. Najmanje sedam osoba poginulo je u nevremenu koje je prethodnih dana poharalo zapadnu Evropu i krenula na istok.
Oluja je prekinula normalan saobraćaj i ostavila hiljade ljudi bez električne energije.
Jedno od najvažnijih saznanja udružene grupe stručnjaka jeste da je tokom 2019. sektor proizvodnje električne energije „ispustio“ 12 odsto manje ugljen-dioksida u odnosu na godinu ranije, a sve zahvaljujući povećanoj upotrebi obnovljivih izvora.
Udeo čiste energijeu EU skočio je na 34,6 procenata, te je tako postavljen novi rekord na nivou ove zajednice zemalja. U poređenju sa 2018. godinom, to je rast od 1,8 odsto.
GORIVO ĆEMO PLAĆATI SVE MANJE: Ovo je RAZLOG drastičnog pada cene NAFTE u Srbiji!
CENA NAFTE I DALJE "TONE": Pale petu nedelju zaredom zbog koronavirusa (VIDEO)
CELA SRBIJA LEŽI NA NEVEROVATNOM BLAGU! Samo jedno mesto u našoj zemlji ima ZALIHE UGLJA za narednih 150 GODINA!
Nemačka, Španija, Holandija, Velika Britanija i Italija odgovorne su za 80 odsto ukupnog pada eksploatacije kamenog uglja za zadovoljavanje energetskih potreba stanovništva i industrije. Kada je reč o lignitu, dve trećine pada su se odigrale u Nemačkoj i Poljskoj.
Za oko 1 odsto je umanjeno učešće nuklearki, a jedine među konvencionalnim postrojenjima za proizvodnju struje s uvećanim učešćem su elektrane na gas – i to za 12 odsto u odnosu na 2018.
Zabeleženi pad emisija gasova s efektom staklene bašte u evropskim elektranama trenutno je najviši, počev od 1990. godine. Uspeh na tom polju se pripisuje zatvaranju termoelektrana na ugalj. Snabdevanje strujom iz tog naftnog derivata se smanjilo za 24 odsto, a pozitivni trend je u velikoj meri izazvan poskupljenjem tone proizvedenog ugljen-dioksida na 25 evra.
Količina električne energije koja potiče od vetra i sunca, premašila je količinu električne energije iz uglja za 100 TWh, u 2019.
Vetrenjače su isporučile 14 odsto više struje zbog povoljnih vremenskih uslova, a snaga solarnih instalacija je porasla za 7 odsto. Sve članice EU su učestvovale u ozelenjavanju energetskog miksa, sem Češke.
Proizvodnja u hidroelektranama je opala za 6 odsto usled suša. S obzirom na to da nuklearne elektrane isto zavise od vode zbog hlađenja, sušno vreme se odrazilo negativno i na njih, posebno tokom jula, kao i na dopremanje uglja vodotokovima, u termolektrane.
Ukupna potrošnja električne energije je takođe bila niža – i to za 56 TWh i iznosila je 3.222 TWh. Objašnjenje leži u toplijoj zimi na evropskom kontinentu.