Ugalj će do kraja veka biti NAJVAŽNIJI energent u Srbiji
Ulaganja u srpske kopove veća od milijarde evra
Ugalj će biti neizbežan energent u Srbiji i u narednih 50 do 70 godina, a država planira da ukupna ulaganja u proizvodnju u sledećih pet godina budu oko 1,1 milijardu evra.
Pročitajte i:
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Ivan Janković rekao je danas na međunarodnoj stručnoj konferenciji "Uloga uglja u proizvodnji električne energije" da su bilansne rezerve u Srbiji 3,3 milijarde tona, a vanbilansne 1,2 milijarde, prema podacima iz 2016. godine.
Janković se dodao da se danas sa površinskih kopova dobija 40 miliona tona uglja godišnje.
U vreme kad su sve jači pritisci dela javnosti na smanjivanje, ili čak potpuno napuštanje uglja kao izvora za proizvodnju struje, na skupu se moglo čuti da je stvarnost takva da će još decenijama ugalj biti osnovni energent, ali da treba voditi računa o zaštiti životne sredine pre svega izgradnjom modernih termoelektrana na bazi "čistog uglja".
- Ulaganjem u ekološke projekte EPS je postao lider u zaštiti životne sredine u Srbiji i okruženju. U otklanjanje praškastih čestica i sumporovih i azotnih oksida biće uloženo oko milijardu evra u periodu od 2015. do 2020. godine - napomenuo je Janković.
Dodaje da se do 2023. godine očekuje gašenje pojedinih termoblokova koji će biti zamenjeni novim kapacitetima.
Rudarstvo se nalazi u teškom trenutku ograničeno prostorom, vremenom i novcem, a kako kaže Slobodan Mitrović, izvršni direktor za proizvodnju uglja u EPS-u, rudari moraju da nadoknade zaostale obaveze.
- U Evropi je pravi haos kad se radi o podacima o proizvodnji uglja. U poslednjih nekoliko godina proizvodnja uglja je smanjena sa 420 na 380 miliona tona, ali istovremeno se beleži rast uvoza uglja, koji je dostigao 180 miliona tona - rekao je Mitrović.
Što se tiče Srbije, većina rezervi uglja se nalazi u Kolubari (1,9 milijardi tona) i Kostolcu (0,9 milijardi tona), dok se ostatak nalazi u podzemnim rudnicima i Kovinu, a Mitrović podseća da se Srbija odrekla 76 odsto rezervi na Kosovu i Metohiji.
Jedan od najvećih projekata u EPS-u je instalacija sistema za upravljanje kvalitetom uglja, a trebalo bi da bude gotov do kraja godine. Ovaj sistem treba da reši jedan od glavnih problema, a to je loš kvalitet i nestalnost kvaliteta uglja u Kolubari koji se šalje termoelektranama.
