Угаљ ће до краја века бити НАЈВАЖНИЈИ енергент у Србији

Угаљ ће бити неизбежан енергент у Србији и у наредних 50 до 70 година, а држава планира да укупна улагања у производњу у следећих пет година буду око 1,1 милијарду евра.

Помоћник министра рударства и енергетике Иван Јанковић рекао је данас на међународној стручној конференцији "Улога угља у производњи електричне енергије" да су билансне резерве у Србији 3,3 милијарде тона, а ванбилансне 1,2 милијарде, према подацима из 2016. године.

Јанковић се додао да се данас са површинских копова добија 40 милиона тона угља годишње.

У време кад су све јачи притисци дела јавности на смањивање, или чак потпуно напуштање угља као извора за производњу струје, на скупу се могло чути да је стварност таква да ће још деценијама угаљ бити основни енергент, али да треба водити рачуна о заштити животне средине пре свега изградњом модерних термоелектрана на бази "чистог угља".

- Улагањем у еколошке пројекте ЕПС је постао лидер у заштити животне средине у Србији и окружењу. У отклањање прашкастих честица и сумпорових и азотних оксида биће уложено око милијарду евра у периоду од 2015. до 2020. године - напоменуо је Јанковић.

Додаје да се до 2023. године очекује гашење појединих термоблокова који ће бити замењени новим капацитетима.

Рударство се налази у тешком тренутку ограничено простором, временом и новцем, а како каже Слободан Митровић, извршни директор за производњу угља у ЕПС-у, рудари морају да надокнаде заостале обавезе.

- У Европи је прави хаос кад се ради о подацима о производњи угља. У последњих неколико година производња угља је смањена са 420 на 380 милиона тона, али истовремено се бележи раст увоза угља, који је достигао 180 милиона тона - рекао је Митровић.

Што се тиче Србије, већина резерви угља се налази у Колубари (1,9 милијарди тона) и Костолцу (0,9 милијарди тона), док се остатак налази у подземним рудницима и Ковину, а Митровић подсећа да се Србија одрекла 76 одсто резерви на Косову и Метохији.

Један од највећих пројеката у ЕПС-у је инсталација система за управљање квалитетом угља, а требало би да буде готов до краја године. Овај систем треба да реши један од главних проблема, а то је лош квалитет и несталност квалитета угља у Колубари који се шаље термоелектранама.