NASUKALA SE ŠKOTSKA KO PLATFORMA?! Upitna budućnost naftnih polja u Severnom moru
Ekonomska situacija u Škotskoj znatno je promenjena u odnosu na prethodne godine.
„Transocean Winner“ naftna platforma, ispunjena sa više od 300 tona dizela i težine 18,740 tona, odvojila se u oluji tokom avgusta i nasukala na stenama Ostrva Levis, u daljim delovima ostrvlja zapadne Škotske.
Transocean Winner, kako u svom stradanju i na svom putu daleko od Severnog mora, simbol je rastućeg problema Škotske. U isto vreme kao i Severnom moru proizvodnja nafte i gasa zanatno je opala i nafta je postala skuplja, dok je cena energije naglo opala.
Povoljne cene nafte čine isplativom proizvodnju nafte i gasa iz Severnog mora, pa je investicija odložena ili otkazana i mehanizacija se zatvara ili se prenosi drugde. I pad u proizvodnji značio je oštar pad poreskih prihoda za Škotsku, koja je zauzvrat stavila veliki znak pitanja nad izgledima Škotske nezavisnosti od Velike Britanije.
Premijerka Škotske Nikola Sturgeon, liderka vladajuće Škotske nacionalne stranke, posvećena je nezavisnosti, nakon što su u Britaniji glasali u junu za napuštanje Evropske unije, Škotska je glasala da ostane, rekla je da je drugi referendum o nezavisnosti "veoma verovatan."
Ali, u stvari izgleda daleko. Gospođa Sturgeon ne može sebi da dozvoli da izgubi još jedan referendum. Ekonomska situacija je u jako lošem stanju. I to je uglavnom zbog kolapsa u ceni nafte.
Referendum održan septembra 2014. o škotskoj nezavisnosti bila je promukla i emocionalna afera, ali jedno od centralnih pitanja je bilo da li bi nezavisna Škotska ekonomski napredovala ili bi postala siromašnija nego ikada. Ključni element u toj raspravi jeste analiza budućnosti naftnih polja u Severnom moru - koliko prihoda bi se moglo dobiti u budućnosti, s obzirom da proizvodnja u Severnom moru usporava.
Škoti su glasali protiv nezavisnosti sa 55 u odnosu na 45 odsto za nezavisnost, uglavnom zbog sumnji o ekonomskoj budućnosti zemlje.
Izlaznost je bila 84,6 odsto, najviše ikada za izbore ili referendum u Velikoj Britaniji, naglašavajući koliko je važan glas Škota. Izlaznost tokom britanskog referenduma o članstvu u Evropskoj uniji, s druge strane, bila je 72 odsto.
Kada je došlo do pada cena nafte kasnije u 2014., to je gurnulo mnoge naftne istraživače na ivicu stečaja, sa malim profitom i malo novih investicija. Cene nafte su na oko 50 dolara po barelu, što je pola od cene tokom 2014. i daleko od cene od 145 dolara tokom 2008. godine.
U stvari, proizvodnja nafte i gasa na Severnom moru dostigla je vrhunac 1999. godine sa oko 4,55 miliona barela nafte dnevno; Danas, taj broj iznosi 1,64 miliona, rekao je Aleksandar Kemp, profesor naftne ekonomije na Univerzitetu u Aberdinu. I prihod je opadao naglo svake godine od 2011. godine.