ČUVATE EVRE U BANCI? VELIKA GREŠKA: Ako štedite u DINARIMA zaradićete mnogo više, evo i kako!

Ko je prošlog avgusta na godinu dana oročio 120.000 dinara, danas podiže 3.888 dinara "zarađene" kamate. Štediša, pak, koji se umesto za domaću valutu odlučio da banci na čuvanje poveri 1.000 evra, danas na ime kamate ima 3.439 dinara manje od dinarskog štediše, odnosno legne mu 488,8 dinara, ili 3,74 evra.

Da je dinarska štednja isplativija od štednje u evrima, jasno je kada se pogledaju procenti pripadajuće kamate. Prosečna dinarska kamatna stopa, na oročenja do godinu dana, trenutno je na nivou od 3,11 odsto, dok je na evre svega 0,43 odsto. Pre godinu dana ove stope su bile tek neznatno više: 3,24 odsto na dinare i 0,44 odsto na evre.

Zarada veća na duži rok

Osim više kamatne stope na depozite u domaćoj valuti, na ovako "zarađenu" kamatu ne plaća se porez, za razliku od devizne štednje, čija je kamata oporezovana po stopi od 15 odsto godišnje. Pa štediši tek po odbitku pripada kamata u evrima - u našem primeru, na 1.000 evra, štediši posle godinu dana pripada 4,4 evra, umanjenih za 66 centi poreza, što iznosi pomenutih 3,74 evra.

Analiza Narodne banke Srbije pokazala je da zarada na kamati kod dinarske štednje nije isplativa samo na kratak rok, već i na duži period, pa je u proteklih šest godina utrostručena i trenutno dostiže 54,4 milijarde dinara. Devizna štednja, pak, dostiže 9,7 milijardi evra, što je 1.147 milijardi dinara.

- Analiza isplativosti dinarske štednje u odnosu na deviznu štednju oročenu na godinu dana pokazuje da je u poslednjih sedam godina bilo isplativije štedeti u dinarima - navodi se u Izveštaju NBS o dinarizaciji finansijskog sistema Srbije.

Naime, štediša koji je marta 2011. položio 100.000 dinara na dinarsku štednju i svake godine obnavljao ugovor dobio je u martu 2018. oko 32.000 dinara (nakon odbitka poreza kod devizne štednje) više od štediše koji je u istom periodu i uz iste pretpostavke položio 100.000 dinara u evrima na deviznu štednju.

Polovina štednje oročena na godinu dana

U centralnoj banci ističu da je veća isplativost dinarske štednje rezultat niske inflacije i relativno stabilnog kursa dinara prema evru, koje je NBS postigla i održala tokom prethodnih šest godina, zatim relativno viših kamatnih stopa na štednju u domaćoj valuti nego na deviznu štednju i činjenice da se na prihode od kamata na dinarsku štednju ne plaća porez.

Gotovo polovina ukupne dinarske štednje, koja iznosi 54,4 milijarde dinara, oročena je na rok od šest do 12 meseci - 46 odsto. Prema Izveštaju o dinarizaciji finansijskog sistema Srbije, sledi štednja po viđenju, sa udelom od 25 odsto, pa do tri meseca (osam odsto). Oročenje od tri do šest meseci ima sedam odsto udela u ukupnoj dinarskoj štednji i, konačno, udeo dinarske štednje oročene preko jedne godine je pet procenata.