ЧУВАТЕ ЕВРЕ У БАНЦИ? ВЕЛИКА ГРЕШКА: Ако штедите у ДИНАРИМА зарадићете много више, ево и како!

Ко је прошлог августа на годину дана орочио 120.000 динара, данас подиже 3.888 динара "зарађене" камате. Штедиша, пак, који се уместо за домаћу валуту одлучио да банци на чување повери 1.000 евра, данас на име камате има 3.439 динара мање од динарског штедише, односно легне му 488,8 динара, или 3,74 евра.

Да је динарска штедња исплативија од штедње у еврима, јасно је када се погледају проценти припадајуће камате. Просечна динарска каматна стопа, на орочења до годину дана, тренутно је на нивоу од 3,11 одсто, док је на евре свега 0,43 одсто. Пре годину дана ове стопе су биле тек незнатно више: 3,24 одсто на динаре и 0,44 одсто на евре.

Зарада већа на дужи рок

Осим више каматне стопе на депозите у домаћој валути, на овако "зарађену" камату не плаћа се порез, за разлику од девизне штедње, чија је камата опорезована по стопи од 15 одсто годишње. Па штедиши тек по одбитку припада камата у еврима - у нашем примеру, на 1.000 евра, штедиши после годину дана припада 4,4 евра, умањених за 66 центи пореза, што износи поменутих 3,74 евра.

Анализа Народне банке Србије показала је да зарада на камати код динарске штедње није исплатива само на кратак рок, већ и на дужи период, па је у протеклих шест година утростручена и тренутно достиже 54,4 милијарде динара. Девизна штедња, пак, достиже 9,7 милијарди евра, што је 1.147 милијарди динара.

- Анализа исплативости динарске штедње у односу на девизну штедњу орочену на годину дана показује да је у последњих седам година било исплативије штедети у динарима - наводи се у Извештају НБС о динаризацији финансијског система Србије.

Наиме, штедиша који је марта 2011. положио 100.000 динара на динарску штедњу и сваке године обнављао уговор добио је у марту 2018. око 32.000 динара (након одбитка пореза код девизне штедње) више од штедише који је у истом периоду и уз исте претпоставке положио 100.000 динара у еврима на девизну штедњу.

Половина штедње орочена на годину дана

У централној банци истичу да је већа исплативост динарске штедње резултат ниске инфлације и релативно стабилног курса динара према евру, које је НБС постигла и одржала током претходних шест година, затим релативно виших каматних стопа на штедњу у домаћој валути него на девизну штедњу и чињенице да се на приходе од камата на динарску штедњу не плаћа порез.

Готово половина укупне динарске штедње, која износи 54,4 милијарде динара, орочена је на рок од шест до 12 месеци - 46 одсто. Према Извештају о динаризацији финансијског система Србије, следи штедња по виђењу, са уделом од 25 одсто, па до три месеца (осам одсто). Орочење од три до шест месеци има седам одсто удела у укупној динарској штедњи и, коначно, удео динарске штедње орочене преко једне године је пет процената.