У Србију стиже снег и температура од минус ПЕТНАЕСТ: Нашу земљу ће погодити "поларни вртлог" - Ево какво нас време очекује у наредном периоду

У уторак ујутру местимично слаб мраз, у већини места од -4 до 0 °Ц, саопштио је Републички хидрометеоролошки завод Србије (РХМЗ). Пре подне претежно сунчано и још мало топлије у односу на данашњи дан, уз слаб и умерен јужни ветар, а после подне и увече постепено наоблачење са северозапада уз скретање ветра на северозападни, пише у најави РХМЗ.

Како даље најављује РХМЗ, у другој половини седмице умерено до потпуно облачно, од четвртка са честом појавом кише. У петак и за викенд температура ће бити у паду па се у брдско-планинским пределима повремено очекује снег.

Метеоролог аматер Марко Чубрило, објавио је дугорочну временску прогнозу за зиму 2024/2025. годину. Он притом напомиње да због велике нестабилности у симулацијама прогностичких модела вероватноћа остварења не иде преко 60 одсто и да ће се све прецизније знати како време буде одмицало.

Дугорочна прогноза за зиму

Зима хладнија од последњих пет, шест година, али у односу на прошлих 40 година мало изнад просека. Релативно рани почетак зиме, врло променљив децембар. Најхладнији део зиме од краја децембра до почетка фебруара. Прва половина фебруара променљива, затим отопљење и рани долазак пролећа. Повратак хладног времена могућ почетком марта.

Знатно боља ски-сезона на планинама региона (посебно БиХ, Црне Горе и Србије) уз дуже одржавање снежног покривача од 45 до 65 дана. У низијама (испод 500 мнв) такође више снега у просеку од 15 до 25 дана. Честе смене тихих са врло ветровитим епизодама. Најјачи мразеви вероватно у јануару у неколико наврата и испод -15 степени Целзијуса. Највећи број ледених дана (Tmax&0 степени Целзијуса) у јануару. За разлику од ранијих зима без необично топлог децембра температура чак и мало испод просека уз чешћу појаву снега.

Зима хладнија него раније, али не екстремна

"Главне температуре одлике светског мора који ће обележити зиму пред нама су: веома слаба, централно позиционирана Ла Ниња, готово на ивици ЕНСО неутралног стања, у најхладнијем периоду вероватно око -1,2. Развијајући индекс негативне Пацифичке Декадне Осцилације (ПДО-), неутрално стање Дипола Индијског Океана (ИДО неутралан), позивна фаза Атлантске Мултидекадне Осцилације (АМО ), али уз постепено слабљење (хлађењење Атлантика) у току зиме. Врло топло Средоземно море", наводи Чубрило.

Оваква поставка температуре воде светског мора сугерише хладнију зиму над нама у односу на протекле, али не и екстремно хладну. Зима би требало да буде хладнија од потеклих седам до десет, али блажа у односу на врло хладне зиме са почетка осамдесетих, каже Чубрило.

Шта нам доноси поларни вртлог

Најпоузданији сезонски модел, који важи и за најстабилнији (сезонски ECMWF) када је снага западних ветрова и питању, симулира да би почетком зиме они били јачи од климатолошког просека, често и близу рекордне јачине, посебно око средине децембра, затим би постепено слабили, док би период снаге западних ветрова испод просека требао почети негде око Нове године и потрајао би негде до око 10. 2, каже Чубрило.

"У том интервалу ће стратосферни поларни врлог бити најслабији и тада ће бити најповољнији услови за његово нарушавање уз спуштање хладноће у ниже географске ширине. Негде после 10. фебруара снага западних ветрова би поново полако јачала и остатак зимског периода би они требало да буду око просека, што значи да ће снага поларног вртлога бити просечна, те он не би фаворизовао неку велику хладноћу после 10. 2, али је у исто време својом снагом не би ни спречавао. Када је реч о могућем (SSW), тачније процесу наглог загреванаја стратосфере који може условити нагло слабљење поларног вртлога, слабљење па чак и окретање западних ветрова на источне, што је најчешће увод у врло хладно време у овом моменту модел такве сигнале не може правилно обрадити, а у колико до овог процеса и дође, он би највероватније био негде током јануара, посебно средином месеца."

У јануару мраз и до -15 степени

Све би то значило да би почетком зиме било неколико таквих продора (највероватније два) када би услова за снег било и у низијама, док би први јачи овакав продор требало да се деси негде у трећој декади децембра и он би успоставио тренд за већи део јануара који би био снежан и доста хладан у већем делу, посебно у прве три недеље када се најчешће очекују минимуми до око -15 степени Целзијуса у низијама.

"У фебруару, посебно после 15. 2. антициклон би ојачао ка нама те би се овакав механизам развоја времена прекинуо барем на неколико недеља. Крајем фебруара и у првој декади марта могло би бити још неколико сличних, кратких продора, али се после 25. 2. дуготрајна хладноћа више не очекује. Сумирано, зима која је пред нама би по процени вероватно најквалитетнијег прогностичког система (ECMWF, сезонски) требало да буде хладнија од низа последњих, али не и екстремно хладна и у оквиру реферетног низа од 1990. до 2020. она би и даље била мало топлија од просека, пре свега захваљујући раном доласку топлијег времена негде после 15. фебруара".

Готово сви остали прогностички системи су веома слични ономе што симулира ECMWF тако да нема ни потребе анализирати појединачно сваки од њих, каже Чубрило.

"Амерички НЦЕП, јапански ЈМА, кинески ЦМА, канадски ЦАНСИПС, немачки DWD и многи други виде готово идентично одступање ваздушног притиска од просека, али се разликују у тачном положају и снази спреге високог ваздушног притиска између Азорског антициклона и антициклона над истоком Европе".

За сам крај Чубрило даје и процену одступања температуре код сезонског ЈМА модела.

"Над нашим делом Европе и већим делом Сибира, посебно источног, прогнозира се температура око али често и испод просека, док се над западом и севером Европе јасно прогнозирају температуре изнад просека. Овакав сигнал би могао да значи да ће барем у неколико недеља током зиме која је пред нама Скандинавски антициклон преузети контролу у развоју времена над нама и са истока нам слати хладан ваздух".