Ово је разлог зашто су цитруси у Турској јефтинији него јабуке у Србији - Кад видите разлике у ценама завртеће вам се у глави

У београдским супермакетима, али и на пијацама широм Србије, јабуке су, у зависности од сорте и квалитета, коштале последњих дана од 100 до 150 динара, док је последња забележена цена лимуна у радњама једног од највећих трговаца била 129 динара. Како се може видети, овај лимун тренутно у радње стиже углавном из Турске.

Агенција Рина недавно је објавила сведочење воћара који кажу да је производња јабуке постала изузетно скупа последњих година, трошкови су из године у годину расли, тако да је за неке производња постала неисплатива. Један од саговорника те агенције истакао је да произвођаче деморалише и то што је откуп јабуке остао исти као пре 10 година.

Према речима саговорника добро упућеног у стање на тржишту воћа, цене јабука остају релативно мале у откупу, иако је познато да је овогодишњи род драстично смањен због временских неприлика, по неким проценама и за трећину. Истовремено и цене лимуна на светском тржишту су ове године у паду. Евростат је још у јулу ове године објавио да је свеже воће у првом кварталу било скупље за 20 одсто у односу на исти период 2023. али да је забележен нагли пад цена лимуна и лимете од 44 одсто.

У нашим радњама у септембру и октобру лимун је био знатно скупљи, са ценом и до 330 динара за килограм. Почетком октобра најчешћа цена лимуна у радњама у Врању била је 310 динара, док су Новосађани, рецимо, имали прилике да га купују за 200 динара.

Иначе, цена лимуна је последњих година врло променљива. Велики скок цена глобално се догодио у време пандемије ковида, па је 2020. године просечна цена лимуна на европском тржишту порасла за више од 50 одсто, па су га потрошачи у појединим државама плаћали и до 2,3 долара по килограму. Овакво повећање цена изазвала је грозничава потражња за овим воћем и широм Европе.

Због раста тражње и подмиривања сопственог тржишта, Турска је у једном тренутку чак и забранила извоз, па су се европски добављачи преусмерили на набавке из Аргентине. Већ наредне године више није постојала толика тражња као током првог таласа коронавируса и цене су се стабилизовале, уз предвиђања аналитичара да у блиској будућности тешко могу да порасту до тог нивоа.

Према анализи специјализованог портала „Истфрут” у Шпанији, која је уз Турску један од главних добављач лимуна за европско тржиште, ситуација је у том сектору тада била критична због ниске тражње за овим воћем, делом и због дуготрајних затварања кафића и ресторана у Европи.

Подаци из Шпаније показивали су да је око 40 одсто тражње чинио угоститељски сектор. Цене су пале испод произвођачке цене, а шпански узгајивачи нерадо су брали лимун јер им трошкови производње и бербе нису били покривени.

Србија Данас/Политика