Kazne za krađu ličnih podataka idu i do 2 miliona dinara, ali to nije jedina inovacija

Novi zakon o zaštiti ličnih podataka građana je gotov i do kraja godine će se naći na javnoj raspravi, a predviđa stroge kazne od 5.000 do dva miliona dinara svakome ko nečiji lični broj, adresu, broj telefona i druge lične podatke daju trećem licu.

Velika promena u matičnim brojevima građana: Evo šta znače 8. i 9. cifra, i ko će moći da ih menja

Pročitajte svoj JMBG: Evo šta znači poslednjih 6 cifara

Saša Gajin, član Radne grupe za izradu tog propisa, kaže da će novčano biti sankcionisani svi rukovaoci ličnim podacima koji takve podatke neke osobe bez osnova predaju trećem licu, ali i - ako nisu dobro čuvali svoje baze.

U takve rukovaoce ličnim podacima spadaju preduzeća, državne institucije, banke, bolnice, MUP, Fond PIO, vrtići, škole i svi ostali koji skupljaju najrazličitije baze podataka.

- Nijedan podatak građana ne sme biti iskorišćen za svrhu za koju on nije dao saglasnost - ističe Gajin.

To znači da niko neće smeti da podatke o nekoj osobi ili njen broj telefona ustupi, bez znanja te osobe, kompanijama koje bi mogle da je uznemiravaju nudeći različite proizvode ili nagradne igre.

Takođe, ukoliko neko uđe u bazu članova i simpatizera neke političke stranke - posledice će snositi i lopovi i stranka.

I poverenik za zaštitu podataka o ličnosti moći će da izriče mandatne kazne na licu mesta do 5.000 dinara.

- Prednacrt zakona je pri kraju. Cele prošle nedelje radili smo na njegovoj finalizaciji sa evropskim ekspertima, u Novom Sadu. Ostalo je samo ''poliranje'' tehničkih detalja, prevod i slanje u Brisel - kaže Gajin.

Prema njegovim rečima, prednacrt će zatim ići na javnu raspravu, verovatno do Nove godine, a očekuje da ga poslanici izglasaju i da stupi na snagu kada i nova evropska uredba.

Uredba koja stupa na snagu 25. maja 2018. nastala je kao rezultat sve veće zabrinutosti građana za tajnost njihovih podataka - od broja lične karte i bankovnog računa, preko biometrijskih podataka, informacija o fizičkom izgledu i navikama, do video-zapisa, broja telefona, IP adrese, lozinke ili najčešćih adresa koje poseduju na internetu.

Svaka firma moraće da dokaže da su lični podaci zaštićeni i da ih ne mogu koristiti treća lica. S druge strane, poslodavac će u svakom trenutku morati zaposlenom da dostavi sve podatke koji ga se tiču.

Osim što će plaćati mandatnu ili prekršajnu kaznu, onaj ko se ogluši o novi zakon moraće oštećenom da plati i naknadu.