Казне за крађу личних података иду и до 2 милиона динара, али то није једина иновација

Нови закон о заштити личних података грађана је готов и до краја године ће се наћи на јавној расправи, а предвиђа строге казне од 5.000 до два милиона динара свакоме ко нечији лични број, адресу, број телефона и друге личне податке дају трећем лицу.

Велика промена у матичним бројевима грађана: Ево шта значе 8. и 9. цифра, и ко ће моћи да их мења

Прочитајте свој ЈМБГ: Ево шта значи последњих 6 цифара

Саша Гајин, члан Радне групе за израду тог прописа, каже да ће новчано бити санкционисани сви руковаоци личним подацима који такве податке неке особе без основа предају трећем лицу, али и - ако нису добро чували своје базе.

У такве руковаоце личним подацима спадају предузећа, државне институције, банке, болнице, МУП, Фонд ПИО, вртићи, школе и сви остали који скупљају најразличитије базе података.

- Ниједан податак грађана не сме бити искоришћен за сврху за коју он није дао сагласност - истиче Гајин.

То значи да нико неће смети да податке о некој особи или њен број телефона уступи, без знања те особе, компанијама које би могле да је узнемиравају нудећи различите производе или наградне игре.

Такође, уколико неко уђе у базу чланова и симпатизера неке политичке странке - последице ће сносити и лопови и странка.

И повереник за заштиту података о личности моћи ће да изриче мандатне казне на лицу места до 5.000 динара.

- Преднацрт закона је при крају. Целе прошле недеље радили смо на његовој финализацији са европским експертима, у Новом Саду. Остало је само ''полирање'' техничких детаља, превод и слање у Брисел - каже Гајин.

Према његовим речима, преднацрт ће затим ићи на јавну расправу, вероватно до Нове године, а очекује да га посланици изгласају и да ступи на снагу када и нова европска уредба.

Уредба која ступа на снагу 25. маја 2018. настала је као резултат све веће забринутости грађана за тајност њихових података - од броја личне карте и банковног рачуна, преко биометријских података, информација о физичком изгледу и навикама, до видео-записа, броја телефона, ИП адресе, лозинке или најчешћих адреса које поседују на интернету.

Свака фирма мораће да докаже да су лични подаци заштићени и да их не могу користити трећа лица. С друге стране, послодавац ће у сваком тренутку морати запосленом да достави све податке који га се тичу.

Осим што ће плаћати мандатну или прекршајну казну, онај ко се оглуши о нови закон мораће оштећеном да плати и накнаду.